Zašto perfekcionizam ne treba odstraniti (u potpunosti)?

Pretpostavljam da poznajete ljude koji postavljaju i dostižu visoke ciljeve, teže ka savršenstvu u različitim aspektima života i kojima “biti savršen” predstavlja imperativ. Ako osoba pri tome poseduje zadovoljavajuće intelektualne sposobnosti i emotivno je stabilna, ona će vrlo verovatno dostići uspeh u sferi svog interesovanja. Zahvaljujući sostvenom uspehu biće visoko vrednovana od strane svog socijalnog okruženja, a to će doprineti da i samu sebe više vrednuje. Takođe, ljudi koji su skloni da sebe okarakterišu kao perfekcioniste, često su ponosni na tu svoju osobinu i smatraju da ih ona izdvaja iz “gomile” i da će ih ona jedino dovesti blagostanja.

Iz ove pespektive, pefrekcionizam deluje kao jedan sasvim efikasan i funkcionalan mehanizam. Što i jeste, ali samo donekle. Međutim, ako uzmemo u obzir da uspeh nije uvek siguran, da čak iako uložimo sve napore  ka ostvarenju našeg cilja opet je moguće da se on neće ostvariti, tada na površinu “izranjaju” sve negativne posledice koje ovaj poremećaj nosi sa sobom. Jedna od njih je anksioznost.

jeshoots com 2vD8lIhdnw unsplash e1607944065424 Zašto perfekcionizam nije tako perfektan?

Šta podrazumeva zdrav perfekcionizam?

Vrlo je važno praviti razliku između zdravog i nezdravog perfekcionizma. Prvenstveno, potrebno je prepoznati one nezdrave oblike i “zameniti” ih zdravijim varijantama. Kao što je prethodno napomenuto, jedna od glavnih zabluda ljudi koji imaju perfekcionistički stav jeste što se identifikuju sa svojim rezultatom, smatrajući da rezultati govore o njima. Neuspeh treba prihvatiti kao sastavni deo puta koji vodi ka uspehu. Ne treba ga se plašiti, ali treba stremiti ka uspehu. Uglavnom, postavljanje visokih ciljeva može biti korisno i motivišuće. Međutim, poznato je da nekada ti visoki ciljevi nisu u skladu sa našim mogućnostima i to može doprineti razočarenju i odustajanju. Stoga, najbolja solucija je postaviti realno ostvariv cilj koji je u skladu sa sopstvenim mogućnostima. Poštovanje rokova, a ne čekanje “pravog trenutka” bio bi još jedan primer zamene nezdravog perfekcionizma zdravim.

Ono što je važno naglasiti jeste da perfekcionizam ne doprinosi tome da se osećamo savršeno nego neadekvatno. Odlika ljudskih bića jeste pogrešivost, pa zato greške ne treba izbegavati ili ih se plašiti. Čovek uprkos svojim nesavršenostima i pogrešivosti jednako vredi.

Naslovna fotografija: unsplash.com

Jovana Kalabić

Comments