Potcenjene devojke nauče da ih društvo sputava uslovljavajući ih izgledom i lepotom, usmeravajući ih da brinu o glupostima i suštinski podrivajući njihovo samopouzdanje – one su prozrele tu igru i nije ih briga kako im stoje farmerice i da li su savršeno našminkane, već se posvećuju sopstvenom duševnom, mentalnom i emotivnom razvoju, razmišljajući o tome kakav doprinos mogu dati svetu.
Od potcenjenih žena niko nema velika očekivanja – a kategorije potcenjenosti su vrlo suptilne. Možete biti veoma lepi i imati zdravu decu i stabilnu porodicu i primati poruke sa svih strana da je to dovoljno, i šta biste uopšte mogli više da tražite od života. Zar niste zadovoljni time što imate? Zašto biste gradili karijeru i jurili svoje snove, kad imate ono što mnogi priželjkuju i za šta se silno trude, brinu i bore i to bez ikakve muke? Zašto biste se mučili? Kao da je samoostvarenje toliko težak posao, da uopšte i ne treba da ga radite, ako možete da ga izbegnete.
View this post on Instagram
U suštini, svaka žena prolazi kroz to – posmatra sebe kroz taj potcenjujući filter koji društveni i kulturni okviri postavljaju pred njene oči. Ako je veoma uspešna u poslu, a nije oformila porodicu, to je slaba tačka i rak-rana, koja će ostati otvorena i zatrovati joj zadovoljstvo u životu, jer ona samu sebe sumnjiči da nije ništa postigla, ako se nije ostvarila kao majka i supruga. To je tužna i mračna priča, koju svaka žena mora za sebe da rasvetli i transformiše.
Nema vam druge – ako ste potcenjene (i same sebe potcenjujete) morate se izdići iznad proseka, morate nametnuti svoje standarde i svoje načine, sa puno drskosti i samopouzdanja. Tada ćete biti primećeni. Pa čak i ako ste po svim tačkama pogrešno shvaćeni, ako ostanete istrajni i pronađete svoju ličnu moć, na kraju ćete pronaći samopoštovanje i zadobiti poštovanje. Tim redom.
Naslovna fotografija: instagram.com/tezza.barton
Brankica Milošević
