Naša očekivanja su se promenila
Ljudi se menjaju, ali vrlo malo. Uglavnom postaju sve više ono što jesu, pa ako su tolerantni, onda su sve tolerantniji, ako su teški i nezgodni, sve su teži i nezgodniji. Ono što se menja, to su naša očekivanja. U početku, najveća težnja nam je bila da provedemo što više vremena sami sa voljenom osobom, jer nam niko na svetu nije potreban i sve drugo nas ometa u uživanju u intimi. Pošto se ni prisnost i ljubav ne mogu hraniti samo seksom i izdvojenošću u svom svetu, pojavljuju se druge potrebe – da delimo sa partnerom neke sadržaje koji su nam zanimljivi i podsticajni, da izlazimo, družimo se i sa drugim ljudima, putujemo, razgovaramo o knjigama, filmovima, muzici… Takođe, postaje nam važno da partner bude pouzdan, da možemo na njega da se oslonimo, počinjemo da razmišljamo o budućnosti i želimo da proverimo funkcionisanje zajedništva u svakodnevici. I onda otkrijemo da je partner prilično neodgovoran, nezainteresovan za bilo kakve kulturne sadržaje, da imamo vrlo malo zajedničkih tema i interesovanja, da je njemu dovoljno to što već ima i da nema neke ciljeve i ne želi ni da razmišlja o zajedničkoj budućnosti. Ne želi da unapređuje vezu, ne zanima ga ulaganje napora i negovanje. On ne očekuje ništa, osim jednostavnog i intenzivnog zadovoljstva koje nalazi u telesnom i emotivnom aspektu veze, a naša očekivanja se bude i rastu.
Kad osećanja izgube intenzitet, shvatimo da nemaju dubinu
Naboj hemije opada, fascinacija prestaje, partner pokazuje svoje pravo lice – ali i mi pokazujemo svoje. Shvatamo da nas osim zaljubljenosti ništa i ne povezuje i sada kad su osećanja splasnula, izgleda da nema ničeg među nama. Nikakve dublje veze, nikakve posebne empatije, želje da jedno drugo podržavamo i pomažemo – jednostavno nam je dosadno i već razmišljamo o tome da krenemo dalje, u potragu za nekim ko će nas angažovati na dubljem nivou, ko će vezati našu pažnju i zaslužiti poštovanje, sa kim ćemo hteti da budemo i kad zaljubljenost prođe.
Prestajemo da se zaljubljujemo i zato što nam partner smeta u održavanju strasnih osećanja – grubo nas povređuje, ne prepušta se, pokazuje ljubomoru, sebičan je, plitak i primitivan. Jedan po jedan, oduzima nam svaki razlog da mu se divimo i obožavamo ga, a to je tužno i stvara osećaj gubitka.
Izvor fotografija: instagram.com/authenticlovemag
Brankica Milošević
