Okruženi ste ljudima i mnoge od njih smatrate svojim prijateljima, ali istraživanja su pokazala da samo 50 odsto osoba koje smatrate prijateljima, takođe i vas tako doživljava. Polovina ostaje suzdržana i distancirana – oni se ponašaju prijateljski, ali vas ne smatraju svojim prijateljima.
Naravno, utisak prijateljstva se olako stiče i širi posredstvom društvenih mreža, pa iako znate da bliske prijatelje možete nabrojati na prste jedne ruke, mnoge osobe koje su vam drage, simpatične i voleli biste da ih bliže upoznate, takođe nazivate prijateljima. Površna komunikacija dovodi do prepoznavanja ljudi sa kojima bismo verovatno postali bliski, kad bismo imali mogućnost da u realnosti razvijamo ta prijateljstva.
Međutim, i lična prijateljstva se otuđuju, sele se na društvene mreže, kada se ljudi fizički udalje i ne uspevaju da se nastave. Umesto da steknu onaj kvalitet koji prepoznajemo kao “kad se najzad vidimo posle sto godina, nastavljamo kao da smo se juče videle” i koji imaju i trajno zadržavaju sva bliska prijateljstva, kolika god fizička i vremenska udaljenost bila među prijateljima – ona nekako iščeznu.
To je ona vaša koleginica koju ste baš voleli i razvili prijateljstvo i van radnog vremena – izlasci i provodi, ženske sedeljke, tešenje zbog slomljenog srca, ogovaranje neomiljenih kolega, uvođenje u širi krug vaših i njenih prijatelja, poveravanje i čuvanje tajni. Neke tajne i dalje čuvate i nikada ih nikome nećete ni otkriti, iako je vaša draga prijateljica lagano iščezla iz vašeg života. Udala se, rodila decu, ali i vi ste – nije to ono što vas je udaljilo. Ako niste imale više toliko vremena za devojačka druženja, sretale ste se na poslu i radovale se tome, uvek uspevajući da ugrabite neki trenutak da se ispričate.
