Brak je prestao da bude cilj savremenih žena, iz mnogih razloga – one više nisu materijalno zavisne, pitanje samohranog roditeljstva više nije tabu, viši nivo samosvesti i samopoštovanja smanjuje toleranciju na potrebe druge osobe – ne želimo da se prilagođavamo i time narušavamo svoj komfor i navike, ako ne moramo (a ne moramo). Kao što stariji komentarišu – danas više niko neće ništa da trpi.
Ipak, partnerstvo je izgleda i ženama i muškarcima važnije nego ikada i nastojimo da pronađemo oblike zajedništva u kojima možemo da opstanemo – da tolerišemo, a da ne trpimo, da negujemo vrednosti zajedništva, a ne toksične oblike vezanosti koji nas unesrećuju i sputavaju.
Možda jesmo postali sebičniji, ali to je zato što sve više učimo da stavimo svoje potrebe na prvo mesto i što nam je važno da živimo životom koji nas ispunjava i kojim smo pre svega mi zadovoljni – ono što drugi misle i očekuju i tradicionalne vrednosti koje društvo još uvek nameće, više nisu naše merilo i orijentir.
