Nasilje
Porodično nasilje tek poslednjih decenija postaje društveno vidljiv problem – kolektivna svest se još uvek senzibiliše da primi, pojmi i izgradi adekvatan stav prema ovom problemu. Gotovo da nema osobe koja nije iskusila fizičko nasilje – bilo kroz vaspitne batine ili ćuške u detinjstvu ili ozbiljno lomljenje duha putem pruta i kaiša. Na nekin način, batine su tradicionalno sredstvo vaspitanja i informacija o tome je instalirana u ljudsku svest – shvatiti porodično nasilje, nasilje nad ženama i nasilje u partnerskom odnosu (ima i maltretiranih muškaraca), kao veliki problem, koji zahteva rekodovanje svesti na ličnom, nacionalnom i globalnom društvenom nivou, uopšte nije lako. Kada je nasilje razlog razvoda, ono je verovatno već toliko eskaliralo, da je bekstvo iz takvog odnosa pitanje fizičkog preživljavanja.
Novac
Finansijski problemi su na dnu liste glavnih razloga za razvod braka. To ne potvrđuje da su oni koji se vole srećni i u siromaštvu, ali svedoči o sposobnostima bračnog para za prevazilaženje kriza. Ponekad oskudica i odricanje zarad većih ciljeva (izgradnja kuće, školovanje dece), još više povezuje partnere, koji se udružuju i čvrsto zbijaju redove, svesni da su zajedno u tome i da će zajedno uspeti – takvi parovi u stanju su da reše i sve ostale probleme, jer imaju snažno, stabilno i zrelo zajedništvo. Ali ponekad, finansijska nevolja ili propast, ruši bračnu zajednicu, u kojoj nema dovoljno posvećenosti i zajedništva. Ima puno primera u kojima je parter ostavio onog ko je imao značajan imetak, pa ga je izgubio, jer je osećanje bezbednosti i zajedništva bilo zasnovano na materijalnoj sigurnosti (a ne na spremnosti da se deli dobro i zlo).
Neslaganje naravi
Glavni lažni razlog za razvod ipak postoji i nalazi se na poslednjem mestu ovog spiska. Kada je to zaista uzrok razvoda, radi se o partnerima koji su se vremenom razvili u različitim smerovima i ustanovili da imaju ne samo različita interesovanja i prioritete, nego i ključne životne vrednosti, kao različit ritam života. Nekompatibilnost je verovatno postojala od početka, ali je hemija bila dovoljno snažna da je zamagli, ali navika zajedničkog života nije dovela do usklađivanja (kao što se često dešava), već samo do sve jasnijeg zaključka da je jaz između dve prirode nepremostiv i da je za njih najbolje, zarad lične sreće, slobode i razvoja, najbolje da se rastanu. Ovakvi partneri to sami zaključe i obično se razvode sporazumno, bez ikakve drame i čak zadržavaju veoma korektne odnose, naročito ako imaju decu, trudeći se da deci njihov rastanak što manje škodi i da ga prebrode što bezbolnije.
U dugovečnim brakovima ima sklada koji se često sastoji iz međusobnog dopunjavanja, ustupaka i kompromisa – ali zaista nema ničeg od onog da se suprotnosti privlače. Zajednički interesi, vrednosni sudovi, kultura i životni prioriteti, od vitalne su važnosti za opstanak braka.
Naslovna fotografija: instagram.com/parisianamour
Brankica Milošević
