Sigurni smo da je dobar
Jako je teško naići na dobar film u današnje vreme. A nema apsolutno ničeg goreg od onog osećaja da smo protraćili dva sata naših života koja ne možemo nikako da povratimo. I toliko smo loših filmova pogledali u poslednje vreme, da se prosto bojimo da nekom drugom, novom damo priliku. (Zvuči poznato, zar ne? Slično je i u ljubavi). Pritom, imamo toliko malo slobodnog vremena, što znači da ga vrlo cenimo, i onda želimo da to vreme provedemo kvalitetno. Onda radije kažemo sebi da se u stvari i ne sećamo baš dobro kraja filma “Kad jagnjci utihnu”, i da ga pustimo ponovo.
Znamo kakve emocije budi u nama
Nekad se filmovima okrećemo kao utehi, nekad kao razonodi, da nas zasmeje i razdrma, nekad nam se baš gleda neki dobar triler koji će da nas zaintrigira. Ukoliko imamo filmove koje izazivaju neku određenu emociju u nama, a nama je baš ta emocija u tom trenutku potrebna, pustićemo njih. To možda ne funkcioniše toliko dobro sa trilerima i hororima, ali ako smo se vezali za komediju koja nas “diže iz mrtvih” okrenućemo se njoj kada nam treba nešto da nas zasmeje. Isto tako i sa ljubavnim filmovima i dramama, nekad onako mazohistički kad smo tužni želimo da se dotučemo, a nekad prosto želimo da se podsetimo šta je to što je u nama probudilo tako jake emocije.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Tamara Mladenović
