Poljubac, onaj ljubavni, dubok, takozvani francuski (jer izgleda da su Francuzi izmislili sve te ljubavne stvari) fenomen je vezan za ljude. Iako se u mnogo čemu ponašamo kao ostatak pokretnog živog sveta (ptice, sisari i skoro sve ostale životinjske vrste), samo se ljudi ljube, podstaknuti osećanjima, strašću i žudnjom.
Nauka iznosi bizarne podatke o tome da partnerova pljuvačka koja dospe u naša usta prilikom poljupca deluje higijenski, kao dodatno čišćenje usne duplje, da poljubac sagoreva dve, tri kalorije za minut, da muškarci koji svakog jutra ljube svoje partnerke žive prosečno pet godina duže od ostalih, ali to su propratni efekti (i benefiti) poljupca – to nije razlog zašto se ljudi ljube i zašto to toliko vole da rade.
Takozvani evolucioni psiholozi iznose teoriju da ljubljenje potiče od čina hranjenja, koji je poznat i u životinjskom i u ljudskom svetu. Ptice hrane svoje ptiće iz kljuna u kljun, mnogi primati rade to isto, a ne baš toliko davno, majke su najlakše usitnjavale hranu tako što je malo sažvaću, pa je daju detetu. Čin prenošenja hrane iz usta u usta, osim neposredne praktičnosti, iskazuje i najviši nivo intimnosti i poverenja.
