O postavljanju granica se često govori i piše, a i sami ste iskusili potrebu da ih postavite i učvrstite, verovatno u situacijama kada je vaš prag tolerancije bio grubo i bolno probijen. Ponekad postanemo svesni da su nam granice labave, tek kad budemo jako povređeni ili kad se naljutimo (a često i jedno i drugo istovremeno), kad se zapitamo “gde sam tu ja” i osetimo potrebu da sebe zaštitimo. I tada otkrijemo da to baš ide teško, da nismo dobri u postavljanju granica, da strahujemo da ćemo morati da budemo sebični i povredimo bližnje ako ih postavimo… Ovo su najčešći razlozi zbog kojih se mučimo sa postavljanjem i utvrđivanjem zdravih granica.
Normalizujemo “ne”
Čak i kada nam uspe da kažemo “ne”, da pošaljemo jasnu poruku da nismo zainteresovani, da ne želimo da se ulažemo, osoba kojoj je to upućeno uspeva da se pojavljuje u našem životu. Da ne poštuje postavljenu granicu. Kada to dobro preispitamo, ispostavlja se da i sami svoje “ne” shvatamo kao “možda” i da na taj način drugoj osobi šaljemo suptilnu poruku da ima prava da i dalje pokušava (da nas i dalje povređuje). Podsvesno, ne verujemo u svoje granice, ne verujemo da nam je dozvoljeno da ih imamo.
Mislimo da je odbijanje loše
Naučene smo da budemo fine i pristojne, da kažemo “hvala”, odnosno, da prepoznajemo i vrednujemo nečije namere, želje i težnje usmerene ka nama i da to shvatamo kao validaciju sopstvene vrednosti. Zato prihvatamo komplimente koji spadaju u domen seksualnog uznemiravanja, pružamo drugu, šestu, petnaestu šansu nekome, jer nismo dobre, ljubazne i pristojne, ako ljude odbijamo i guramo. Sa druge strane, oni koji “atakuju” na nas, računaju na našu pristojnost i ljubaznost, jer su naučeni da samo treba da budu uporni i da ne prihvataju “ne” kao odgovor. Kad nekoga stvarno hoćemo da udaljimo od sebe, ispostavlja se da moramo biti vrlo grubi i rizikovati da se ta osoba naljuti na nas (a mi smo dobri i ne želimo nikoga da ljutimo) i da je to vrlo mučno i teško. Zato se radije povlačimo i trpimo “teror” dok nam se toliko ne smuči, da nas baš briga da li nas neko doživljava kao goropadne ludake i šta će posle misliti i pričati o nama. Doživljaj je takav da moramo da budemo “loši” da bismo odbranili granice, i onda pokušavamo to da izbegnemo.
