Kad strah stane nasuprot ljubavi, suočavanje je veoma teško. Ponekad nam je lakše da se priklonimo strahu i pobegnemo, nego da pokušamo da ga prevaziđemo i da svoje poverenje poklonimo ljubavi. Velika je hrabrost potrebna da se nakon loših iskustava ponovo odlučimo za ozbiljnu vezu, naročito ako smo u međuvremenu očvrsli u samostalnosti i nezavisnosti, koju možda ne bismo ni upoznali, da nas ljubav nije izneverila. Iako ne prestajemo da se nadamo, postajemo veoma oprezni. Odmeravamo, kalkulišemo. A zapravo se samo plašimo.
Plašimo se da ćemo opet biti ostavljeni
Ne želimo da ulažemo bez garancija, a dobro znamo da ne možemo dobiti nikakve garancije i da jedino možemo da rizikujemo, ako mislimo da vredi. Možda i vredi. Ali da li je za njega isto, kao i za nas? Možda je njegova pozicija drugačija, on traži iskustvo i ne želi da se smiri i ljubav nije dovoljna da ga obaveže da ostane uz nas. Možda nas voli sada, ali kasnije ga ništa neće sprečiti da ode, ako to želi. Kako da prepoznamo da možda ne vredi, pre nego što to osetimo na svojoj koži…ponovo?
