Da li je to zaista prava osoba za nas?
Više nismo sigurni u ono što nam srce govori, jer srce željno ljubavi je brzopleto. Ili nam razum daje sve dobre razloge, a mi ne nalazimo dovoljno ubedljiv odgovor u svom uplašenom srcu, kome je oduzeto pravo glasa i u koje više nemamo poverenja. Možda uopšte više i ne možemo da prepoznamo ko je prava osoba za nas, a bojimo se i da prihvatimo kompromis – nekoga ko je prosto dobar prema nama i sa kim nam je prijatno.
Plašimo se gubitka nezavisnosti
Ovaj strah jednako pogađa žene, kao i muškarce, iako se prvenstveno njima pripisuje. Ipak, to nije isti strah. Oni se plaše da će biti sputani i ograničeni, a mi se plašimo da ćemo otkriti da nam je neko toliko potreban da više nećemo umeti da živimo bez njega, čak i ako budemo morali. Ponekad je samostalnost i nezavisnost toliko vredna, da za nju plaćamo najvišu cenu – ostajemo sami, zato što ne želimo da nam iko ikada više bude potreban.
Potreba da stavimo nekog drugog na prvo mesto
Taman smo naučili kako da budemo zdravo sebični, da se ne žrtvujemo za muškarca, da odbacimo taj model zavisnosti i podređivanja koji nas je toliko puta unesrećio i sada se plašimo, jer poznajemo sebe. To je realan strah. Nemamo poverenja u sebe da ćemo uspeti da se postavimo kako treba i da ćemo zadržati samopoštovanje koje smo s mukom stekli.
