Kada prihvatite svu odgovornost za vezu i radite sav emotivni posao, to je prosto previše odgovornosti za jednu osobu. U odnosu vas je dvoje, a to upućuje na raspodelu odgovornosti, ali odgovornost nije prijatna i niko je rado ne preuzima. Osim onih koji se uvek previše trude da usreće partnera i vode računa o njegovim osećanjima i potrebama, ostavljajući mu sav prostor za sebičnost i manipulaciju.
Možda ne možete da pomognete sebi, jer ste empatični, pa priskačete i kad niko ništa ne traži od vas i to je lajtmotiv vašeg života – ali to je samo loša navika, koja destruktivno utiče na vaše najbliskije odnose. Kad ste nekome na usluzi i pri ruci i stalno sve radite za njega i umesto njega, oduzimate mu ličnu moć, da sam učini nešto dobro, konstruktivno i lepo, za sebe i za vas. Svako zaslužuje svoj deo odgovornosti.
Psiholozi ovo nazivaju disfunkcionalnim uverenjem i upućuju nas da potražimo uzroke u detinjstvu. Možda ste odrasli slušajući poruke tipa “odgajanje dece previše košta”, ili “vidi kako si rastužila svoju majku” ili “ti moraš da razumeš roditelje”… Posao koji odrasli nisu umeli da urade kako valja, svaljen je na vaša nejaka pleća i odrasli ste preuzimajući odgovornost za ono što uopšte nije vaš deo i vaša briga. Naučili ste da se “hiperprilagođavate” raspoloženjima i zahtevima bliskih osoba, da hodate na prstima, da ih osluškujete i posmatrate i prepoznajete prve znake oluje, kako biste je na vreme odagnali, zaštili se od sukoba, izbegli neprijatna osećanja.
Ako stalno izbegavate sukobe i osećate krivicu zbog stvari koje su van vaše kontrole, to je znak preteranog preuzimanja odgovornosti i to je deo vašeg problema u emotivnim odnosima. Vi niste odgovorni za sreću druge osobe, čak i ako biste veoma voleli da jeste, jer onda biste imali moć da sve učinite sjajnim i harmoničnim. Ali, disfunkcionalna uverenja izazivaju disfunkcionalnost u odnosima, pa će se voljena osoba, opterećena vašom pažnjom i predusretljivošću stalno udaljavati, pokušavati da se ogradi od vas lošim raspoloženjem, jer vi prelazite granice, svojom preteranom revnošću. I verovatno ne znate šta radite i pitate se zašto su stvari tako beznadežne i zašto se druga osoba sve više udaljava, što se vi više trudite i pitate se gde grešite i šta ne činite kako valja.
