Hot topics

Jutarnji rituali koji će ti pomoći da se ponovo osetiš dobro u svojoj koži

Saveti za negu problematične kože koji stvarno rade

Navike kojih treba da se držiš kad ti se čini da se sve oko tebe raspada

Kako da nosiš najtrendi torbe sezone

Najpoželjnije boje u enterijeru ove godine

Singl mama: Nađi sebi čoveka kakvog bi preporučila svojoj ćerci

Instagram profili zbog kojih ćeš zavoleti jogu

Ljubavni horoskop za maj 2020.

Kako da ojačaš i održiš dobar imunitet (vitamin D ovde igra ključnu ulogu!)

Kako da sa 30+ pripremiš teren za kvalitetnih 50+

1/2

Inteligencija izgleda nije merilo za pamet u ljubavi, odnosno, u ljubavi je verovatno važnije imati sreće, jer pamet ne igra nikakvu ulogu – barem kod žena. I kad znamo da postupamo preterano romantično, idealistički i nerealno, ne uspevamo da se otrgnemo diktatu srca i da poslušamo razum. I same se pitamo, zašto smo tako glupe u ljubavi, kad smo inače pametne?

Ljubav je za žene poput poroka – droga, koja im boji realnost u ružičasto, od koje se osećaju srećno, energično, euforično i pomaže im, ako ne da rešavaju svoja životna pitanja, ono da odlažu svako rešavanje životnih pitanja, odnosno, da izbegavaju sve drugo, tako što prosto zaboravljaju da to i postoji. Na sličan način muškarci razvijaju zavisnost od seksa – svi se drogiramo onim što nam je najvažnije u vezi sa ljubavlju, intimom, bliskošću, odnosno, sa onim kako doživljavamo intimni kontakt sa drugom osobom i šta nas više i jače vozi – emocije, ili hemija. Muškarcima je izgleda dovoljna samo hemija, i oni ne moraju sebi da pričaju bajke, da bi se “navukli” na ono što im žena pruža. A mi, bogami, same sebe ubeđujemo i zaposedamo ljubavlju.

Zaljubljenost je ono stanje koje kod nas budi sav kapacitet za romantiku i iluzije, a u tom stanju, mi već vidimo srećnu porodicu i svetlu budućnost, dok partner još nije siguran ni da li hoće da bude u vezi sa nama, ili je to samo seks-šema. Na taj način uspevamo da preskočimo čitavu jednu realnost – njegovu – i da se u startu povežemo uglavnom sa svojim sopstvenim težnjama i maštanjem, zamišljajući da smo povezane sa drugom osobom. Prepuštamo se emocijama, a ignorišemo sve drugo – recimo to što on suviše pije, nema posao, deluje nestabilno, nema ambicije, nasilan je… Tako se bacamo u zaljubljenost i u vezu, kao da skačemo glavačke u bazen romatnike i potrebno je da prođe neko vreme dok zabodemo glavom u betonsko dno, odnosno, dok shvatimo da je taj bazen od početka bio prazan, ili samo do pola ispunjen – našim iluzijama i romatničnim maštarijama.

Zaboravljamo na opreznost – rizikujemo zdravlje i sigurnost, ponašamo se iracionalno i dajemo sve od sebe nekome ko nam je poslužio kao link do sopstvenih emocija, kao otvarač za ogroman rezervoar nežnosti i strasti, koju imamo potrebu da na nekoga izlijemo. Čak i kad znamo to o sebi, da se tako ludački zaljubljujemo u osobe koje uopšte ne zaslužuju našu pažnju, niti tretman kakav im pružamo i koje nas povređuju, jer niti nas razumeju, niti osećaju isto što i mi, nismo u stanju da se zaustavimo. Obično pomislimo da će ovaj put biti drugačije, da će možda uspeti, da smo srele pravu osobu. I kad same sebi ne verujemo, jer znamo s kim imamo posla, to nije dovoljno da razum preovlada. Jedino pomaže da se svesno upustimo u propast, i da uživamo u trenucima očaranosti i uzleta, pre nego što tresnemo i probijemo glavom dno onog bazena romantike, koji smo same izmislile.

Editors choice