Na suprotnom kraju od ljubavi, ne nalazi se mržnja, nego strah. Strah je negacija svega što ljubav jeste. Strah uništava poverenje, sprečava razumevanje, onemogućava prihvatanje. U ljubavi inače nema mnogo sigurnosti, kao što je inače nema ni u životu. Ali ne radi se o sigurnosti u vezu i u ljubav partnera, nego o sigurnosti u sebe. A strah podriva i ono malo samopouzdanja koje ste uspeli da sakupite. Zato što sa malo napabirčenog samopouzdanja ne možete nikuda da stignete, osim do sloma – srca, ega i to malo samopouzdanja.
Strah je mnogo više nego izraz nesigurnost. Strah barata nesigurnošću kao svojim glavnim instrumentom i neće sam od sebe prepustiti komandu – strah nastoji da osvoji što veći prostor u vašoj ličnosti i vašu nesigurnost koristi suptilno, poput bušilice za beton.
Strah vas navodi da sumnjate u sve ono u šta je ljubav sigurna, jer se ljubav oslanja na sebe i sugrna je u sebe – ako je uzvraćena, presrećna je, ako nije, tužna je, ali nije izobličena i nakazna, ne podleže užasu i sumanutim akcijama koje preduzima strah.
