Kad imate toliko ljubavi da date drugima i želite da budete tu za nekog, da pomažete i popravljate, da usrećujete druge, kad osećate njihova osećanja kao svoja, kad samo želite da se uverite da je sve u redu, da su svi oko vas zadovoljni, da osećaju vašu privrženost i nežnost, često privlačite one koji su gladni ljubavi i pažnje, ali su toliko zatvoreni, povređeni i emotivno oštećeni – da u svojoj gladi proždiru sve što im pružite bez stvarne zahvalnosti i bez osećaja da treba da uzvrate. Oni samo čekaju da presahne izvor tog preobilja, jer ne znaju za bolje. U takvim odnosima se uvek na kraju iscrpite do te mere da više nemate šta da pružite, a iscrpi vas uveravanje druge osobe da sme da se opusti, da uživa u slobodnoj razmeni energije, da sme da veruje i da se preda. Takvi poduhvati su obično neuspešni i sve što imate da date pada u crnu rupu i nestaje. 

Zato je od životne važnosti za vas, ako sebe nalazite u ovom opisu, da zaštitite i sačuvate svoju energiju. Veoma osetljivi ljudi idu okolo sijajući i dajući sve od sebe, ogoljeni, bez ikakve zaštite, komunicirajući iz svog bića i povezujući se sa drugim bićima – oni zaobilaze ego u toj komunikaciji, ali ego se uvek ispreči, i zahteva da bude uzet u obzir i uvažen. Nesebična i bezuslovna ljubav na nivou bića je viši nivo povezivanja sa ljudima, ali u konkretnim, ovozemaljskim odnosima, ego uslovljava pravila. Prostije rečeno, ljubav je jedno, a odnosi su nešto sasvim drugo. Ljubav se može odigravati među dušama i biti bezvremena, ali interakcije se dešavaju između ličnosti, na nivou ega i građenje odnosa se temelji na zahtevima ličnosti i ega. Da biste imali zdrave odnose, koji vas ne iscrpljuju, već vas oplemenjuju i omogućavaju vam da rastete i razvijate se i negujete svekoliku ljubav koju osećate, potrebno je da postavite granice. A to nije lako. 

Kao čin ljubavi prema sebi, napravite otklon i razmotrite sve odnose koji vam oduzimaju energiju, koji vas iscrpljuju i zamaraju. I počnite da učite da postavljate granice. 

Najčešće je potrebno da uspostavite ravnotežu i granice oko količine vremena koje posvećujete onima do kojih vam je stalo. Budite iskreni prema sebi i pronađite odgovore na ova pitanja:

Šta je ono što je potrebno vama, vašem srcu, vašoj duši? 

Koliko prostora i samoće vam je potrebno da biste povratili energiju? 

Šta vas zaista osvežava i ispunjava? 

Šta vas iscrpljuje, šta je ono zbog čega gubite sebe (žrtvujete se) da biste to zadržali u svom životu? 

Koji ljudi vas iscrpljuju? 

Koje ljude osećate kao „crne rupe“ u koje ulažete do iznemoglosti, a oni vam ničim ne uzvraćaju? 

Kada se osećate najbolje, najslobodnije, kada ste najviše ono što jeste? 

Kada se osećate najgore, najteže, najusamljenije (iako ste okruženi ljudima)?     

Kada se osećate anksiozno, kao da ste zarobljeni, kao da znate da morate da odete ili da prestanete da dajete, ali jednostavno ne možete? 

Odgovori vam daju smernice – znate da treba da budete nežniji prema sebi, znate šta vas ispunjava, a šta iscrpljuje i sada morate postaviti granice oko tih stvari. Počnite od malih stvari. 

Comments