Mačka je magična životinja, spiritualno biće, na višem nivou od mnogih drugih životinja (ne svih, naravno, ima još čudesnih i magičnih živuljki, naših vodiča ka višoj svesti), u to nema nikakve sumnje. Neljubitelji mogu da budu skeptični koliko hoće, a mrzitelji mogu da ih mrze priprisujući im đavolske osobine – jer to im je u genetici, nasledili od spaljivača veštica – a ravnodušni imaju sve šanse da postanu ljubitelji. Jer nema ravnodušnih prema mačkama. Ima samo onih koji još nisu imali prilike da izbliza posmatraju ta čudesna stvorenja i nisu imali čast da dele sa njima životni prostor i da brinu o njima. I evo zašto su vlasnici (uslovno rečeno) mačaka srećniji od ostalog sveta, koji nema tu čast da služi njenom veličanstvu.
Mačka te vaspitava
Efikasno te uči poštovanju. Ako si osoba koja zahteva poštovanje, mačka te nauči da je to potpuno pogrešan stav – poštovanje možeš samo da zaslužiš, a da bi ga zaslužio, moraš da naučiš da ga pružiš i iskažeš. Poštujući mačku, njene potrebe, njen nezavisni duh i dvostruku prirodu – jer ona je divlja zver i lovac, kao što je i pitomo mezimče koje se predaje s punim poverenjem, ti sa njom komuniciraš. Trudiš se da je razumeš i uspeva ti. I primećuješ da ona isto tako razume tebe – ona nauči da ne pušta kandže u gruboj igri sa tvojom rukom, jer tebe to boli, kao što ti naučiš da je ne pipaš kad reži i shvatiš da te mačka stoički podnosi i trpi jer je gnjaviš – po tome što se ne miče, osim što šiba repom. Mačka sa kojom imaš izgrađenu komunikaciju i odnos ljubavi i poštovanja, odaziva se kad je zoveš. Ona prepoznaje ton brige u tvom glasu i pojavljuje se da ti kaže da je sve u redu. Ako se ne odaziva, samo je jedan razlog – trenutno je zazeta lovom ili parenjem – transformisala se u divlju zver i ne zna svoje domaće ime, ne zanima je.
