Ako ne voliš gužvu, ne shvataš zašto je potrebno voditi površne razgovore i smatraš napadom na svoju privatnost preteranu komunikativnost osoba koje vole da pričaju o osećanjima i ličnim stvarima, iako te ne poznaju dobro, radije provodiš vreme u samoći, čitajući, razmišljajući, baveći se sadržajima koji hrane tvoju misao i tvoju dušu, verovatno već nosiš etiketu nedruštvene, povučene, čudne osobe. Drugi zapravo ne znaju ništa o tebi, osim da si distancirana, ali kad ne uspeju da gurnu nos i zavire u tvoj život, jer ih ne puštaš, radije će tebe prozvati za čudaštvo, nego sebe za nepristojnost i nekulturu. Oni koji te znaju (eh, zar ti imaš prijatelje?!), obraćaju ti se kad im treba tvoje objektivno mišljenje, tvoja široka percepcija, tvoja iskrenost i širina duha, koju si izgradila iza zida preko kojeg radoznali nisu mogli da proviruju.
Oni koje ti izabereš za prijatelje, poznaju tvoju privrženost i svesni su koliko su povlašćeni, jer znaju da ti pažljivo biraš ljude koje puštaš u svoj život i koji se nikada ne suočavaju sa tvojom rezervisanošću i tvojim zidovima. Introverti (usamljenici) sposobni su za doživotnu privrženost i uvek će biti tu za ljude koje vole. Oprostiće i onima koji ih izdaju i povrede, ali će ih mirno i neopozivo udaljiti iz svog života.
Baš zato što su iskreni prema sebi i drugima, oni ne žele da održavaju konvencionalne ili lažne odnose, niti žele da se svete onima koji su ih povredili, samo žele da se udalje i izleče svoje rane u samoći, pomoću širine svog razumevanja i prihvatanja.
