U savremenom svetu, tinejdžeri pristupaju ozbiljnim stvarima bez zrelosti i prave odgovornosti, jer imaju tu slobodu – niko im ne zabranjuje da izlaze, nevinost je nešto čega se što pre treba rešiti, a brojni rizici u koje se mladi upuštaju, smatraju se normalnim delom savremenog načina života. Ipak, oni koji su vaspitani drugačije, koji ne poistovećuju slobodu sa postupanjem bez razmišljanja i odgovornosti, zapravo se mnogo bolje snalaze u ozbiljnim stvarima, kao što su emotivni odnosi i posvećene veze.
Kada kao vrlo mladi mnogo izlazite i nemate nikakva ograničenja, razvijate nerealnu sliku svog „značaja“ i „statusa“ i druge osobe su za vas znaci tog statusa i trofeji koje osvajate. Manje ste povezani sa svojim osećanjima, a možda i ne znate šta stvarno osećate prema nekome, što u odraslom dobu predstavlja veliki problem.
View this post on Instagram
Ako niste bili razuzdani tinejdžer, vaša ideja o ljubavi je manje izopačena. Dok ste mali, koncept ljubavi čine dve stvari – ono kako se vaši roditelji odnose prema vama i povezanost koju ostvarujete sa drugom decom (drugarstvo i razvijanje prijateljstva). A to su veoma dobre osnove za ono što ljubav u nekom odnosu jeste, nezavisno od fizičke privlačnosti, koju seksualno aktivni tinejdžeri doživljavaju kao glavni deo odnosa.
Možda ste bili ozbiljno dete i naučili ste da sve shvatate ozbiljno. I u pravu ste. Upoznati nekog, započeti romantičnu vezu, zbližiti se emotivno i fizički, to je velika i ozbiljna stvar. Nema ničeg potrošnog i površnog u tome, osim pogrešnog stava, koji izobličuje sposobnost za bliskost i održavanje zdravih i stabilnih veza.
Ako niste bili obuzeti predstavljanjem sebe u društvu, formiranjem „statusa“ i pripadnošću nekoj grupi, naučili ste da se fokusirate na sebe, da razvijate svoja interesovanja, da istražujete van okvira romantike i seksualnosti, bez pritiska da se nekome morate dopasti i bez strahovanja da se to neće desiti.
