Neka sada zvučim seksistički, ali to je ono što vidim svuda oko sebe – žene veoma retko dobijaju kompletan muški paket. Mislim na ono pametan, nežan, zgodan, ambiciozan, duhovit, pošten, veran, uspešan, dobar ljubavnik – partner koji postavlja standarde svakom nivou partnerstva. Muškarci veoma često i olako dobijaju paket ženstvenosti, inteligencije, lepote, dobrote i posvećenosti i stvarno ne znam da li je to zbog toga što su žene lepše, ili što su pametnije. Odnosno, što uopšte nije retko da lepa, atraktivna, privlačna, seksi žena, bude pametnica.
Kliše je da pametan i duhovit muškarac ima neku ogromnu falinku, preko koje prosto moramo da pređemo, ako želimo pametnog i duhovitog – ili nema ambicije i samopouzdanja i ne snalazi se baš u realnom svetu, ili je emotivno osakaćen, ili je fizički, eh, totalno suprotno od atraktivnog. Ma šta se femkam, ružan bre. Tu vrstu fizičke neatraktivnosti muškarci ženama uglavnom ne praštaju, a možda i ne moraju, jer gde god se okrenu mogu da ugledaju privlačno žensko lice i još da biraju prema sklonostima ka vrsti oblina. Pritom, žene se masovno trude da se prikladno obuku, našminkaju i doteraju, tako da prikažu ono najlepše što imaju. I dok muškarci opušteno nosaju okolo stomačine, šetaju ćele i čak i se i ne potrude da budu obrijani, smatrajući da uopšte nemaju razloga da se trude – takvi su kakvi su, a ko ih voli, voleće ih i sa stomakom i sa ćelom i sa neurednom bradom. I to stvarno prolazi, oni češće nađu nekog da ih voli, nego što to uspevaju žene koje se lože na pametne muškarce. Osim ako se ne podesi da je debeli ćelavac genije, stendap komičar, mali Buda i senzitivan muškarac koji prosto voli žene (i nije psihopata i nema nikakav ozbiljan emotivni kvar). Jer, loženje na pamet nije loženje na IQ – pamet je nešto mnogo više od članstva u Mensi. To je onaj X faktor u reči “sexy”.
