U životu obično težimo ka tome da nađemo srodnu dušu, ili ljubav svog života, posebno kada nam je nedostižna i kada je nema. Na tom putu često zaboravljamo na onu drugu vrstu ljubavi. Na onu ljubav koja je godinama tu, zbog koje smo bolji ljudi, uz koju svakog dana rastemo. Na ljubav prijatelja koja ne može da se meri ni sa jednom drugom ljubavlju.
Kažu da je sreća kada nađes ljubav svog života, ali ja ipak mislim drugačije. Mislim da je sreća naći prijatelje svog života. Tu svoju drugu polovinu, sa kojom ćeš podeliti zanimljive detalje i osećaje. Sa tom tvojom malom ekipom odabranih pravih ljudi.
Prijatelji su oni ljudi koji ne razumeju samo kroz šta prolaziš, već sve to prolaze sa tobom. Oni koji pišu svaku stranicu tvoje životne priče. Oni koji te vole dugo i uporno, i tu ljubav ne stavljaju u pitanje, nikada. Oni sa kojima spakuješ jedan kofer i odeš na drugi kraj sveta. Oni sa kojima deliš slušalicu u autobusu, hotelsku sobu i snove. Oni koji ne odustaju od tebe, čak ni onda kada ti odustaneš od sebe. Baš ti ljudi, posebni i jedini.
