Mnogo puta sam pomislila kako bih lakše pronašla partnerku, da nisam strejt i kako bi možda trebalo da pokušam, možda gejstvo može da se izabere. Poznajem toliko žena, sa kojima bih mogla da delim i dobro i zlo i da ih volim do kraja sveta (i delim i volim ih, ali nedovoljno, jer ne delimo svakodnevicu) i sa kojima bi život bio lakši, organizovaniji (ili barem manje haotičan), sa kojima bih na kraju dana mogla da sedim uz TV, da šmrcamo uz romantične filmove, ili da popijemo po višnjevaču, da pričamo i da se smejemo, ili da izađemo u brzu šetnju pored reke, ili da se namontiramo i odemo u neki kafić – i sve to bez nesuglasica i bez pritiska i bez nesigurnosti i ljubomore, ako se ne usaglasimo, pa svaka radi šta hoće.
Ali sve najbolje žene su strejt, pa ma koliko maštale kao i ja, opet dolazimo na isto – bili bi nam potrebni muškarci za seks, odnosno, seks bi verovatno strašno iskomplikovao stvari. Ali mogle bismo da budemo cimerke, u nekom trenutku, u životu.
Gej žene sa kojima sam došla u kontakt, obično su bile navalentne i eksplicitne, skroz u porno fazonu, a to je prosto odvratno – bez ikakve diskriminacije. Slanje fotografija polnih organa (koje niko nije tražio i želeo da vidi) prostački je i nekulturno i krajnje odbojno, bilo da ti taj prizor nameće žena ili muškarac. Sigruno ima kul lezbejki, ali one me nisu muvale, verovatno zato što kontaju da sam strejt, a imaju i druge teme za razgovor i druga interesovanja osim kako nekog odvesti u krevet.
Takvi su i kul gej muškarci – odlični sagovornici, puni razumevanja, senzitivni, duhoviti, opušteni. Ne znam da li su takvi i u društvu drugih gej muškaraca koji im se sviđaju, gde radi hemija, ili su tako opušteni i normalni baš zato što su neuznemireni i bezbedni u ženskom društvu, ali mnogo puta mi se desilo da mi se neki tip dopadne skroz i da tek na kraju uhvatim tu vibraciju – odnosno taj nedostatak vibracije – i skontam o čemu se radi. A bilo je i onog “što nisam strejt, kako bismo mi bili dobri”.
