I onda počnemo da učimo kako da se zauzmemo, usuđujemo se da reagujemo, počinjemo da se suprotstavljamo. I to je nešto najstrašnije i najuzbudljvije što smo ikada iskusili. Prvo umiremo od treme i straha i ne možemo da umirimo ubrzano lupanje srca, a zatim naučimo da upravljamo osećanjima i da cenimo svoju hrabrost da se držimo svojih vrednosti i da se zauzmemo za svoju istinu.
Potrebno je neko vreme da naučimo da postavljamo granice drugima, da naučimo da se na pravi način pobunimo kad ih oni prekoračuju, da prestanemo da se mnogo uznemiravamo kad moramo da uđemo u konflikt i raspravu, da usvojimo pravo i slobodu da izražavamo svoje mišljenje i postupamo prema svom osećaju. Ali kad jednom osetimo koliko smo rasterećeniji i koliko se bolje osećamo kad postupimo onako kako osećamo da je ispravno, čak i ako time ne rešimo problem, bićemo trajno ohrabreni i moći ćemo da izgradimo pravo samopouzdanje i samopoštovanje, koje se temelji na našoj autentičnosti, a ne na nametnutim i usvojenim vrednostima i normama.
Izvor fotografija: instagram.com/whiskyouth
Brankica Milošević
