Jake žene su još uvek pretnja društvu, one drmaju temelje patrijarhata i stalno su pod pritiskom i osudom – optužene da su “suviše”. Pametnije i sposobnije i samostalnije nego što je dobro za njih. Društvo vam na sve načine šalje poruku da ne treba mnogo da se uznosite i da treba da budete žena. To uglavnom znači da vođstvo treba da prepustite muškarcima, da treba da prikrijete svoju snagu i pamet i da ne izazivate muški svet, jer ako se sa njim sukobite, postaćete odmetnica, ona koja će se uvek pitati šta nije u redu sa njima i zašto se osećaju ugroženo. Snažan čovek se ne oseća ugroženo kad su i drugi snažni. Nesigurnost je ta koja ima potrebu da dominira i podređuje.
Muški svet je mogao da bude snažan, sve dok je ženski bio slab. Sada, kad su žene otkrile svoju snagu i ne ustručavaju se da je upotrebe, balans je poremećen. I još dugo će biti takav, evolucija je spora. Ali, vi ne treba da se odričete svoje snage, da drugi ne bi morali da se suočavaju sa svojom slabošću. Ne treba da ograničavate svoje sposobnosti, talente, svoju životnu iskričavost i uključenost, iz pristojnosti. Jer nisu svi (muškarci) snažni kao vi. Evo zašto treba da budete i ostanete snažne.
Snaga nije neosetljivost
Suočićete se sa tim uverenjem, naročito ukorenjenim u muškom svetu – vide vas kao snažnu, ambicioznu, onu koja rešava probleme i neustrašivo ide napred. A kad vide da ste povređeni, da plačete, da sumnjate u sebe, da ste zbunjeni i ranjivi, ostanu u čudu. Kako to? Ljutiće se na vas što pokazujete “slabost”, uplašiće ih intenzitet vaše osetljivosti, pobeći će. Jer ne znaju da žena nije slaba kad je skrhana, da izvor snage i hrabrosti leži u ranjivosti i osetljivosti, da žena može da se spusti do dna svog povređenog bića, da tamo neizmerno tuguje i očajava i da se sledećeg dana podigne i obavi sav ogroman posao, koji obavlja na dnevnom nivou. Ranjivost i osetljivost nisu slabosti. Snaga je u ranjivosti i osetljivosti.
