Ponekad je zaista teško odupreti se uticaju koji na tebe imaju oni koji bi hteli da budeš razumna, stabilna osoba, uspešna i situirana, sa realnim ciljevima i osvedočenim vrednostima – jer su to osobe koje su u stanju da te demotivišu i navedu da sumnjaš u sebe, zato što su ti bliske ili su autoritet za tebe. Ponekad su to oni koji bi najviše trebalo da te podržavaju – tvoji roditelji i porodica, tvoji bliski prijatelji. Oni naravno, žele najbolje za tebe, ali ne mogu da shvate da za tebe nije najbolje ono što je najbolje za njih.
Veliki snovi nisu nerealni, ali ljudi ih se plaše
Većina sveta živi držeći se linije manjeg otpora, malih ali sigurnih postignuća, trampeći svakog dana po neki delić svojih snova za osećanje bezbednosti i stabilnosti. Oni ne mogu da shvate zašto toliko rizikuješ, zašto odbacuješ siguran posao (iako nije adekvatno plaćen) nastojeći da se afirmišeš u nesigurnoj oblasti sopstvenog biznisa, umetnosti, frilensinga… Oni su zabrinuti za tebe, ali pri tom, oni ne vide tebe, nego sebe. Na tvom mestu, oni se ne bi usudili. I umesto da ti se dive i podržavaju te jer se ti usuđuješ, oni nastoje da te “urazume” pozivaju te da se “dozoveš” pameti i prihvatiš “realnost” – onako kako je oni vide i doživljavaju. Oni nisu zlonamerni, ali njihov rezon i njihova briga su naprosto toksični. Oni ne žele da se pomere iz sopstvene realnosti, jer bi onda morali da priznaju sebi da su promašili živote, da su se odrekli stvari koje su im bile dragocene, zbog čega nikada nisu doživeli da budu potpuno ispunjeni i srećni. Potrebno je da to razumeš – kad oni ne mogu. Njima je teže da sruše svoju iluziju o stabilnosti, nego tebi da zanemariš njihove savete i slediš svoje snove.
