Teži deo kod opraštanja jeste opraštanje sebi, zbog stvari kojih se stidite, grozite, zbog kojih se kajete i za koje biste voleli da ih niste uradili, ili izazvali. Još teže je ponovno opraštanje sebi, zbog grešaka koje ste opet napravili – zar niste ništa naučili i dokle ćete tako, pitate se ogorčeno. A najteže je oprostiti sebi zaljubljivanje, davanje srca, davanje sebe nekome ko to uopšte ne zaslužuje. Zapravo, tu je i ono teže – ponovno opraštanje sebi što ste opet dali sebe i sve od sebe, nekome ko vam nije uzvratio ni deo. Voleli ste pogrešnu osobu, u redu, bila je to velika ljubav, ona zbog koje je lakše sebi oprostiti toksičan izbor partnera. Ali, onda ste se zaljubili opet u nekog luzera, pa posle toga opet i opet – niz pogrešnih izbora se nastavio i došli ste dotle da se pitate dokle ćete da pravite istu grešku. I da zaista ozbiljno zamerate sebi i smatrate da nešto nije u redu sa vama, da se mučite sa uvidima koje niste uspeli da produbite, ili koji vam nisu ništa pojasnili, da kopate po svim bolnim sadržajima koje ste prekopavali toliko puta…
View this post on Instagram
Dolazite dotle da se pitate kako ćete da živite sa sobom, ako prosto nastavite da budete tako glupi, ako ne možete drugačije? Ako vam je, zapravo, potrebno da imate toksična ljubavna iskustva? Ako odrađujete karmu, koja vam opterećuje život i koju ne možete da odradite ni na koji drugi način, već nizom nesrećnih ljubavnih izbora, koji vas uvek dovedu u isti paradoks – puni ste ljubavi i imate toliko toga da date, a izgleda da nema nikog ko će vam ljubav uzvratiti, ko će sa radošću i zahvalnošću primiti sve što dajete i ko će vas voleti na isti način.
Pa, pokušajte da oprostite sebi, šta god bio uzrok i razlog – nerešeni unutrašnji konflikti i traume do čijih dubina uzroka možda nikada nećete dopreti; teška karma; nespremnost da se suočite sa najbolnijim istininama, koliko god da ste posvećeni istini, ostajanje u obrascu koji poistovećejete sa ljubavlju, oblik zavisnosti od tipova koji vas emotivno angažuju…
