Možda je to neka izreka, “juri snove, a ne ljude”, a možda je iz nekog filma – svakako je mudrost nad kojom treba zastati i zamisliti se i koja nas upućuje da se posvetimo onome što je do nas, da ulažemo energiju u ono što možemo da ostvarimo, da budemo svoji.
Ako ste iskusili ljubav koju niste uspeli da pružite, jer niste mogli da doprete do srca druge osobe – a ne radi se samo o tome da ste želeli nekog ko nije želeo vas, već i o partneru koji je emotivno nedostupan i pored koga se osećate beznadežno usamljeno – onda poznajete najbolniju suštinu ove poruke.
Kada jurite za nekom osobom, za sklapanjem prijateljstva, uspostavljanjem korisne poslovne veze, osvajanjem nečijeg srca, očekujete da ćete dobiti potvrdu u vidu osećanja sigurnosti, ili sreće. Ali, kada svoju sigurnost i sreću identifikujete sa nečijim prisustvom u vašem životu, u riziku ste da ta osećanja izubite i da ostanete nasukani, kada oni reše da odu. U ovoj činjenici se takođe nalazi pouka – volite ljude, ali se ne vezujte za njih, neka vaša sreća, stabilnost i ispunjenost ne zavise od drugih. Jer, ako ste zavisni, život će vas naterati da se suočite sa potrebom da budete samostalni, da se oslonite na sebe – i to će činiti na najneprijatnije i najbolnije zamislive načine. Ostajaćete slomljenog srca, prazni i poniženi u ljubavnim vezama, izdavaće vas prijatelji, gubićete svaki prividni oslonac i taj obrazac će se ponavljati svaki put kad se dokopate nekog odnosa kojim pokušavate da rešite svoju potrebu za zaštitom, patronatom, sigurnošću kojom pokušavate da prikrijete svoju nesigurnost i nedostatak samopouzdanja i samopoštovanja.
