Eh, da je to bio samo taj jedan pokušaj – sigurno u svojoj emotivnoj istoriji imaš nekoliko propalih pokušaja osvešćivanja svojih partnera, pokušaja da dopreš do njih na istinit način, kojima se isprečio njihov ego (uvek) i koji su propali na najgori način. Na kraju, oni su se uglavnom žestoko opirali i inatili i u svakom smislu bili još gori nego na početku. Osećaš neuspeh i stidiš se. Zašto nikada nije uspelo (a neće ni sad)?
Koliko god si ti jasno videla u čemu se sastoji njegov problem, koliko god ti bilo jasno da taj mehanizam destruktivnog ponašanja dolazi iz njegovog odnosa sa dominantnom majkom ili nezainteresovanim ocem, za njega to nije ni jasno, ni jednostavno da to sagleda iz tvog ugla i da razreši stvari, da pomogne sebi. A toliko bi bilo jednostavnije, da je mogao. Laknulo bi mu, rasteretio bi se, oslobodio, bolje bi shvatio sebe i bio bi bolji prema tebi. On se možda slaže da je tvoj uvid tačan, ali to nije dovoljno da ga pokrene na suočavanje i promenu obrasca.
Ako su obrasci duboko usađeni i potiču iz detinjstva, trud da nekome pomogneš svojim uvidima da to osvesti i „raščini“ postaje kontraproduktivan. Partner tvoje pokušaje doživljava kao napad i automatski se brani, utoliko žešće, ukoliko više insistiraš i tako se tvoja inicijativa iz najboljih namera preokreće u svoju suprotnost i umesto u zbližavanje i razumevanje, vodi ka udaljavanju i otuđivanju.
I tako ti (i ne samo ti, to je vrlo raširena problematika kod žena) ulažeš svoju energiju da prizoveš svog muškarca svesti, da mu pomogneš da bolje razume sebe, da se rastereti, a on ulaže isto toliku energiju da se tome odupre. On čak u odbrani tvrdi da ti imaš problem koga nisi svesna. Ogroman i uzaludan utrošak energije koji može besplodno da potraje godinama i da vas oboje iscrpi.
