Niko nam nije rekao da ne možemo da izgubimo ono što nemamo i da zaista nemamo ni tu osobu, ni ta osećanja, već se samo nalazimo u stanju bezvremenosti, direktno pripojeni na izvor, da bismo se napili, oživeli i setili odakle dolazimo i zašto smo tu. Ljubav tome služi, ni manje ni više, a mi služimo ljubavi, ni manje ni više. Strah nas ometa da shvatimo tu jednostavnu istinu i da bezvremenost koju smo dotakli prevedemo u materijalni svet u obliku fokusa na sadašnji trenutak, pa tako već unapred žalimo što ćemo izgubiti nešto što nismo ni stekli, umesto da samo pripadamo trenutku koji nas je obuzeo.
Jer sa starhom imamo iskustva, on je deo naše svakodnevne realnosti, dok je ljubav ostala zaboravljena u periodu ranog detinjstva, kada smo samo boravili u njoj, bez svesti i sposobnosti da posmatramo i dajemo značenje i smisao suštinskim stvarima. I tako se zaklinjemo da ćemo zauvek voleti, da nikada nećemo izdati, povrediti, prevariti, ostaviti (kao da to sve ima ikakve veze sa ljubavlju) i onda sve u šta smo se zaklinjali, pogazimo u prvom trenutku suočavanja sa izazovom realne svakodnevice, pune strahova, podrazumevanja, sitnih udobnosti, zahteva i kompromisa.
Ostavite “zauvek” oblicima života i energije koji se ne materijalizuju u ljudskom telu. Uzmite sadašnji trenutak i pustite ljubav da uzme vas.
Zapratite svoj omiljeni magazin na Youtubeu, Instagramu, Facebooku, Twitteru i pridružite nam se na Viber Public Chatu!
Izvor fotografija: www.seenheardknown.nyc, www.dustjacket-attic.com, www.cargocollective.com, www.iloveugly.net
Aleksina Đorđević
