Neki muškarci plaćaju “poslovnu pratnju” da bi im veza opstala. Usluge profesionalne prostitutke bukvalno im omogućavaju da ostanu u vezi. Oni ne jurcaju okolo, ne trče za suknjama, nisu švaleri i zavodnici kojima žene nisu važne, barem ne toliko koliko broj skalpova na pojasu, oni su pristojni ljudi, privrženi svojim ženama i partnerkama, kojima je potrebna usluga prostitutke. Oni tako čuvaju svoju privatnost, održavaju sklad u vezi i ne dovode sebe u situaciju da se odriču jedne stvari koja im je potrebna, da bi imali drugu stvar koja im je potrebna. Podnošenje žrtve u tom smislu, narušilo bi sklad.
Muškarac koji se obraća kurvi za seks, tačno zna da time omogućava sebi da opstane u vezi. Da ne postane nezadovoljan i džangrizav, da ne oseća da je pod papučom i da mu zadovoljstvo zavisi od njenog raspoloženja. On direktnim putem rešava svoje potrebe i čuva sebe i svoju vezu od nagomilavanja nezadovoljstva, manipulacije, prevare. Jer on se ne bavi prevarom. On se ne upliće. On plaća uslugu, baš kao da je u prodavnici kupio kilo banana.
Da li biste mogle da gledate na seks svog čoveka sa prostitutkom kao na jedenje banana?
Teško da bi neka žena mogla to tako da sagleda i prihvati, ali ako je to vaša realnost i možete samo da se postavite u odnosu na nju? Kako da se postavite? Možemo li, kao žene, da shvatimo muškarca, kao muškarca? Da prihvatimo to da nismo dovoljne, ali da on bira način da sebi ugodi, koji u njegovom sistemu vrednosti ne ugrožava vezu i omogućava mu da se i dalje oseća dostojno. Težak zadatak. Morale bismo da prihvatimo da u čoveku koga smatramo svojim, postoje sadržaji koje ne deli sa nama i koje ne bi ni hteo da deli sa nama, jer onda ne bi mogao da nas doživljava kao ženu, koju smatra svojom.
