Ali, zašto to radimo, zaista?! Znamo da bubuljice mogu da se pojave, između ostalog, zbog stresa i poremećaja hormona, ali zašto imamo potrebu da ih cedimo? Mnogi dermatolozi će se složiti da je to stvar – anksioznosti! I potreba da satima čačkate lice, a da pritom mislite da je prošlo svega nekoliko minuta, može se javljati hronično, a isto tako i periodično. A tokom takvog perioda stresa i anksioznosti, vrlo je moguće da ćete imati jaču želju da vam prsti non-stop budu na licu u potrazi za novim “brdašcem”. A kada stresni period prođe, naše lice se smiruje, baš kao i mi sami. I ako ponovo nastupi… Znate već. Što je najgore, u ovakvim trenucima često sebi govorimo: “Šta je sa mnom? Jesam li normalna? Ne pomažem sebi. Učinila sam svoje lice još gorim. Em sam pod stresom, em se borim sa anksioznošću, em sad i ovo!” Osim “klasične” anksioznosti, uzrok potrebe da čačkamo lice može biti i opsesivno kompulsivni poremećaj kao i problem sa panikom i paničnim napadima. Postoje i oni slučajevi kada neko “kopa” lice zbog depresije ili psihoze i paranoje. Dakle, uglavnom je sve psihičke prirode. Zato i jeste teže rešiti se ove grozne navike, ali nije nemoguće!
