Hemija je čudo i nikako ne treba potcenjivati njenu snagu, niti je shvatati kao seksualni aspekt odnosa. Hemija se dešava stalno i na svim nivoima, sva naša stanja i osećanja praćena su hemijskim reakcijama i kad si na nešto navučena – na taj specifičan oblik emotivne razmene, na taj nivo bola koji te stoprocentno angažuje i od koga se osećaš budna, uključena, živa – zdrav razum ti neće mnogo pomoći da se iščistiš i prestaneš da budeš zavisnik.
Svoje dilere ćeš registrovati kao svoje srodne duše, izvesnost predstojećeg bola, poniženja i pada smatraćeš cenom one ispunjenosti koju ti daje emotivna razmena sa njima u momentima kad im je pažnja usmerena na tebe, kad ne samo da uzvraćaju osećanja, nego te njima preplavljuju, kad te uvlače u svoj svet i navlače na tvoj sopstveni dopamin, koji proizvodiš u tim uslovima.
Ta hemija je ono što te radi. Osećanje intenzivne sreće koje povezuješ sa onim što ti pruža tvoj diler romantike, strasti, obuzetosti, emotivne tenzije i telesnog ushićenja. Što povezuješ sa suštinom ljubavi, sa osećanjem da ti je to toliko potrebno, da ćeš umreti ako toga nema. Svet bez dilera je dosadan, siv, bezbojan, a ljubav bez drame i kriziranja nemoguća – navučena na svoj dopamin izazvan specifičnim tretmanom koji ti obezbeđuje samo jedan tip muškraca (loš momak, toksičan, emotivno nedostupan, jer to je sve jedan isti tip) nisi u stanju da voliš drugačije, odnosno da uspostaviš neurološke veze i podstakneš dobru hemiju u mozgu u odnosu sa nekim ko te poštuje i voli, ko je nežan prema tebi, tretira te sa pažnjom i uvažavanjem i stalno je takav. On ne nudi izgaranje na jednoj strani krajnosti i najcrnji bedak na drugoj, a ti si navikla na ludu vožnju – na drogu – od koje se normalnim ljudima odmah smuči i ne žele više nikad da je probaju.
