Hot topics

#HairHacks: Brz i jednostavan način da napraviš lokne + ideja za chic frizuru za dane kada nemaš vremena

#kidsfashion: Najslađi stajlinzi za tvoje omiljene mališane

7 saveta kako da pobediš infekcije na prirodan način i bez upotrebe antibiotika

Beograd postaje sve veći Glovo-grad

Tvoj beauty vodič kroz najbolje tissue maske za lice

Sara Oster ti otkriva jednostavne trikove kako da stilizuješ kosu i tokom leta, a da je ne oštetiš!

Najlepša destinacija koju još uvek možeš posetiti ovog leta (ali i jeseni)!

U susret letovanju: Stvari koje obavezno treba da imaš u koferu

Kako da pronađeš motivaciju kada je jednostavno nemaš?

#beautycrush: Prirodan, a ujednačen ten i kako ga postići

1/2

Identifikujemo se sa stvarima i zamišljamo da nas definiše ono što imamo – stičemo, gradimo, kupujemo, ljubomorno čuvamo to što imamo i stalno želimo da imamo još, više, bolje, novije. I smatramo da je to normalno. Kvalitet, udobnost, standard, marka i brend – nije dovoljno da imamo auto kojim stižemo od jednog mesta do drugog, jer je od velikog značaja kakav je to auto, gde je proizveden i koliko vredi. Nije dovoljno da obučemo majicu, farmerke i patike, jer su etikete na toj garderobi od najveće važnosti. Nabavimo nešto što smo hteli da imamo (nov telefon, laptop, zvučnike, nove patike, jaknu, džemper) i srećni smo – neko vrlo kratko vreme. Jer stvari ne mogu da nas ispune iznutra i zadovoljstvo zbog njih brzo prolazi. I onda se usredsređujemo na nabavku novih stvari, koje će nam doneti kratkotrajno zadovoljstvo.

Težimo da upotpunimo sebe, da ispunimo tu prazninu koju osećamo, ali ona ne može da se ispuni materijalnim stvarima, jer ono što nam nedostaje nije bogatstvo, nego naše biće. Koje je sve vreme tu, prisutno, ali ne dolazi do izražaja, ne čujemo ga, ne osećamo i ne vidimo, jer smo suviše zauzeti materijalnim svetom, sticanjem i čuvanjem onog što smo stekli.

Kad se ljudi iščuđavaju zašto je neka osoba nezadovoljna i nesrećna, obično navode šta sve ona ima – porodicu, decu, veliku kuću, dva automobila, putovanja, dobra primanja i sve što njima može sebi da priušti. Kao da je to sve što je svakome potrebno da bi bio zadovoljan. Kao da je “ja jesam” isto što i “ja imam”.

Ekart Tol, kanadski pisac bestselera o životnim istinama i duhovnim otkrovenjima, o ljudskoj težnji za posedovanjem i o težnji za postizanjem duhovnosti kroz odricanje, kaže:

“Postoje ljudi koji su se odrekli svega što su posedovali, ali njihov ego je veći nego kod pojedinih milionera. Ako eliminišete jednu vrstu identifikacije, ego ubrzo pronađe drugu. U krajnjem slučaju, nije važno s čim se identifikujete sve dok to poseduje određeni identitet.

Antikonzumerizam ili pokret protiv privatnog vlasništva još je jedan od misaonih oblika, još jedna mentalna pozicija koja može da zameni identifikaciju s posedovanjem. Kroz njega možete da pokažete da ste u pravu, a da drugi greše. Kasnije ćemo videti da taj čin dokazivanja da ste u pravu dok svi drugi greše predstavlja jedan od osnovnih principa po kojima egoični um funkcioniše, jedan od najosnovnijih oblika nesvesnosti. Drugim rečima, sadržaj ega može se menjati, ali struktura uma koja ga održava u životu ne može.”

Editors choice