5 načina kako da boostuješ svoju BFF da ima više samopouzdanja

Mali saveti kako da tvoja koža duže ostane sjajna i mladolika

Converse u novoj kampanji poziva žene da redefinišu reč “žena”

Pitali smo nutricionistu: Sve što nisi znala o ishrani kada treniraš

#SheRuns21k: Iskreni osvrt na prvi trening devojke koja je do sada trčala samo za autobusom – ponekad!

Novi gradovi čekaju na tebe! Evo gde sve možeš jednostavno da otputuješ ovog proleća!

7 razloga zašto se Sejšeli nalaze na svačijoj “bucket” listi

Destinacija koju moraš da posetiš ukoliko tvoje srce čezne za avanturom života!

6 makeup proizvoda koji se moraju naći u tvom neseseru!

Manikir kao izraz slobodnog duha! Šta je tie-dye trend?

1/2

Identifikujemo se sa stvarima i zamišljamo da nas definiše ono što imamo – stičemo, gradimo, kupujemo, ljubomorno čuvamo to što imamo i stalno želimo da imamo još, više, bolje, novije. I smatramo da je to normalno. Kvalitet, udobnost, standard, marka i brend – nije dovoljno da imamo auto kojim stižemo od jednog mesta do drugog, jer je od velikog značaja kakav je to auto, gde je proizveden i koliko vredi. Nije dovoljno da obučemo majicu, farmerke i patike, jer su etikete na toj garderobi od najveće važnosti. Nabavimo nešto što smo hteli da imamo (nov telefon, laptop, zvučnike, nove patike, jaknu, džemper) i srećni smo – neko vrlo kratko vreme. Jer stvari ne mogu da nas ispune iznutra i zadovoljstvo zbog njih brzo prolazi. I onda se usredsređujemo na nabavku novih stvari, koje će nam doneti kratkotrajno zadovoljstvo.

Težimo da upotpunimo sebe, da ispunimo tu prazninu koju osećamo, ali ona ne može da se ispuni materijalnim stvarima, jer ono što nam nedostaje nije bogatstvo, nego naše biće. Koje je sve vreme tu, prisutno, ali ne dolazi do izražaja, ne čujemo ga, ne osećamo i ne vidimo, jer smo suviše zauzeti materijalnim svetom, sticanjem i čuvanjem onog što smo stekli.

Kad se ljudi iščuđavaju zašto je neka osoba nezadovoljna i nesrećna, obično navode šta sve ona ima – porodicu, decu, veliku kuću, dva automobila, putovanja, dobra primanja i sve što njima može sebi da priušti. Kao da je to sve što je svakome potrebno da bi bio zadovoljan. Kao da je “ja jesam” isto što i “ja imam”.

Ekart Tol, kanadski pisac bestselera o životnim istinama i duhovnim otkrovenjima, o ljudskoj težnji za posedovanjem i o težnji za postizanjem duhovnosti kroz odricanje, kaže:

“Postoje ljudi koji su se odrekli svega što su posedovali, ali njihov ego je veći nego kod pojedinih milionera. Ako eliminišete jednu vrstu identifikacije, ego ubrzo pronađe drugu. U krajnjem slučaju, nije važno s čim se identifikujete sve dok to poseduje određeni identitet.

Antikonzumerizam ili pokret protiv privatnog vlasništva još je jedan od misaonih oblika, još jedna mentalna pozicija koja može da zameni identifikaciju s posedovanjem. Kroz njega možete da pokažete da ste u pravu, a da drugi greše. Kasnije ćemo videti da taj čin dokazivanja da ste u pravu dok svi drugi greše predstavlja jedan od osnovnih principa po kojima egoični um funkcioniše, jedan od najosnovnijih oblika nesvesnosti. Drugim rečima, sadržaj ega može se menjati, ali struktura uma koja ga održava u životu ne može.”

Editors choice