U preljubi nema ničeg čime bismo se mogli pohvaliti, pa nije uputno tvrditi da je prevara iz ovog ili onog razloga poštenija. Ako hoćemo da budemo pošteni, onda moramo da priznamo da je svaki odnos koji imamo van veze (kontakti na društvenim mrežama, flertovanje sa drugima, uspostavljanje emotivne bliskosti) koji krijemo od partnera – prevara. Možda još uvek nije preljuba, ali to što želimo da flertujemo, da skrećemo pažnju i osećamo da smo drugima privlačni, jeste oblik prevare. I svi to dobro znamo, zato takve stvari i prećutkujemo – da ne bismo povredili partnera.
Ili da ne bismo morali da se suočimo sa tim da to radimo, da razgovaramo sa partnerom o tome zašto nam je to potrebno, da vidimo možemo li da budemo iskreni i prema sebi i prema njemu. Možda smatramo da imamo potpuno pravo da tražimo potvrdu svoje privlačnosti i da uživamo u zavođenju, zato što se ne upuštamo dublje u preljubničke odnose, ali to nešto govori o našem samopouzdanju i samopoštovanju (ništa lepo, naravno) a govori i o tome da ne poštujemo partnera i vezu (ni kao osobu, ni kao svoj izbor). Možda ne znamo šta je poštovanje i samopoštovanje i svakako to treba da naučimo, ali znamo za toliko da je svako ponašanje koje skrivamo od partnera – prevara.
Neka je to njen najbezazleniji oblik, ali to ne vodi ka dobrim ishodima i pre ili kasnije doći ćemo u situaciju da se suočimo sa posledicama svog ponašanja, odnosno, da povredimo partnera i da odgovaramo na nezgodna pitanja. A možda partneru ne smeta da se ponašamo izazovno i imponuje mu što druge muškarce “vučemo za nos” dok pripadamo samo njemu, ali to nećemo znati ako stvari nisu na otvorenom.
