Odgovor je jednostavan – zato što deset ili petnaest dana nije dovoljno za sve ono što hoćete da uradite, a naročito ne za ono što ne želite da radite dok ste na odmoru. Odmor znači da ne idete na posao, ali ako putujete, koliko ćete se stvarno odmoriti na putovanju? Ok, promenićete sredinu, to je osvažavajuće. Ići ćete na more, u prirodu, obilazićete mesta koja niste videli, ili ćete ići tamo gde volite da budete kad ste na odmoru, ali kad se vratite, potrebno vam je još neko vreme da se odmorite od odmora, a to vreme obično nemate. Kad bi odmor trajao celog leta, ili barem dva meseca, uspelo bi vam. I da sredite sve u kući što treba srediti i da otputujete i da se odmorite od putovanja, sredite utiske, obiđete kulturna dešavanja, sastanete se više puta sa svim svojim drugaricama sa kojima inače ne stižete da se viđate, uhvatite ritam opuštene svakodnevice bez obaveza i – osetite da vam je dosta kuliranja i da ste spremni da ubacite u petu brzinu i da se vratite na posao.
Punjenje baterija zahteva vreme, koje nam obično nedostaje. Godišnji odmor nije dovoljan. Potreban nam je odmor na dnevnom i nedeljnom nivou, potrebna su nam putovanj i promena sredine, a potrebno nam je i da budemo kod kuće, bez ikakvih obaveza i planova za krečenje, veliko spremanje, zamenu stolarije i sitne i krupne građevinske radove, koje obično obavljamo leti. Potrebni su nam sati dokolice, vreme u kome ćemo zaboraviti na vreme, potrebni su nam isključeni telefoni, minimalno prisustvo na društvenim mrežama, minimalna dostupnost drugima i maksimalan pristup svojim običnim i specifičnim zadovoljstvima.
Potrebno nam je vreme da “ubijamo” vreme, da ne radimo ništa korisno i smisleno, da menjamo odluku o tome šta ćemo raditi ili šta nećemo raditi u trenutku, da budemo u skladu sa svojim raspoloženjem, a ne u skladu sa vremenom koje vrtoglavo juri kroz nas. Potrebno nam je vreme za drugačiju percepciju vremena, treba nam da usporimo i zastanemo, a to je luksuz koji je vrlo teško sebi pružiti.
