Sve tvoje odluke su diskutabilne verovatno, ali kad tu diskusiju povedeš sama sa sobom, na kraju verovatno zaključiš da bi opet sve isto uradila, napravila iste izbore i greške, jer si u trenutku dešavanja prosto činila najbolje što umeš. Sada kad umeš malo bolje, dolaze teža i veća iskušenja, tako da si opet na istom. Živiš kako umeš, postupaš kako razumeš i to je to. Da bi se osećala dobro zbog sebe, ne treba da se osećaš loše (ovo ne piše u Alan Fordu, ali sigurno piše nešto slično), a evo nekih stvari zbog kojih sebi dozvoljavaš da se grizeš i preispituješ, a trebalo bi da te boli štikla da se zbog njih grizeš i preispituješ.
Ljubavi koje ne dovodiš u pitanje
Imaš oko sebe mali broj bliskih ljudi koje voliš, podržavaš, navijaš za njih iz sve snage, pripadaš im i tu si za njih. Takvi su kakvi su, ti ih voliš i uvek ćeš ih voleti, dok dišeš i nikada, nikada, nikada, ne treba da se osećaš loše zbog toga, čak ni kad ti priređuju najgora sr… iskušenja. To su ljubavi za ceo život i tu spadaju članovi porodice, prijatelji i kućni ljubimci. Ako imaš sreće, možda je i partner u toj kategoriji, ali biće da je ipak u ovoj sledećoj:
Ljubavi koje dovodiš u pitanje
Mogla si pametnije da izabereš ljubav svog života, mogla si da izbegneš neka razarajuća iskustva, ili neka površna i glupava, mogla si bolje da biraš gene za svoju decu… volela si budale i ludake, slabiće, kukavice, čudake, samotnjake, psihopate i genijalce, koji nisu baš voleli tebe. Ali hej, pa oni nisu baš voleli ni sebe, to je ono što je tužno. Ali hej, hej, ti si volela! Osećala, davala, proživljavala, bivala ispunjena, preplavljena, opustošena, pregažena, ispražnjena. I opet. I opet. To nije glupost i udaranje glavom o zid, to je tvoj kapacitet za ljubav i treba da budeš veoma ponosna na sebe. Jer, tebe ima za svakog kome si potrebna. Voli, troši, rasipaj ljubav, pažnju, nežnost, podršku, dok ne bankrotiraš. A nećeš.
