Plašimo se bola, ne želimo da razmišljamo o uzrocima i hoćemo da prestane – bilo da se radi o fizičkom ili emotivnom bolu. Ali fizički bolovi su povezani sa emocijama i korisni su, jer nas povezuju sa našom suštinom. Signaliziraju uzbunu, koju ne treba da umirimo, nego da razrešimo njene uzroke. Čak i ako to nismo u stanju, bolovi služe kao ventil, kao amortizer, koji omogućava da se i dalje krećemo. Jer kad se taj naboj ne bi oslobodio kroz bol, desila bi se neka implozija. Ona se svakako i dešava – bol nas upozorava – ali usporeno. Bol nam kupuje neko vreme, da shvatimo kako stvari stoje i da odlučimo šta ćemo činiti – da li ćemo se zadovoljiti anesteziranjem ili ćemo potražiti uzroke svojih problema. Uporedite mapu bolova sa svojim iskustvom:
Glavobolje – Potisnut bes. Migrene imaju perfekcionisti. Glavoboljom se u suštini kažnjavamo za nešto što nismo uspeli da izrazimo ili postignemo.
Sinusi – Verovatno živite sa nekim ko vas iritira, podriva i nervira ili je to neko važan u vašem bliskom okruženju. Kad vam je „pun nos“ te vrste napetosti, onda se pobune sinusi.
Oči – Nešto ne želite da vidite, da sagledate i uvidite.
