Zauzet svakodnevicom i pokušajima da ona bar malo nalikuje onome što se, tamo negde, na dalekom zapadu, zove život, nisam ni primetio čudesnu transformaciju koja se u našoj zemlji odigrala. Dok su obični ljudi bili zauzeti preživljavanjem i sličnim, dosadnim i nebitnim stvarima, grupica izabranih potpuno je preuzela državu i pretvorila je u Zemlju Poznatih.
Mislite da preterujem? Uzmite u ruke neke od dnevnih novina, pustite bilo koji od “nacionalnih” kanala ili, jednostavno, zastanite na nekoliko minuta dok čekate u redu u Maksiju i poslušajte razgovor dve gospođe ispred vas.
Vidim da polako shvatate o čemu pričam. Gde god da se okrenete, uvek vas dočeka ista gomila njuški sumnjivog stepena inteligencije i retke uobraženosti koja im se tako očigledno oslikava na licu. I, dok se grozim njihovog izveštačenog izgleda i još goreg načina govora, ne mogu a da im u sebi ne čestitam na novom kastinskom sistemu koji su neprimetno uveli. A sistem je vrlo prost: postoje Poznati, Oni Koji Se Spremaju Da Postanu Poznati i masa nebitnih individua koje samo imaju da se dive Poznatima i iz svojih praznih džepova plaćaju za to jedino životno zadovoljstvo.
Naravno, ni život Poznatih nije tako lak kao što bismo mogli da pomislimo gledajući ih dok se nekoliko puta dnevno hvale svojim brojnim uspesima sa malih ekrana ili dok u uglednom časopisu pokazuju svoje luksuzne stanove i kulinarske specijaltete koji se svakodnevno služe na umetnički izrađenim stolovima u njihovim vilama. Niko se, naravno, neće setiti garsonjere koju je sa dva cimera dotični perspektivni funkcioner delio do prošlih izbora ili koliko je muka imala folk zvezda, koja jedva i srpski nabada, da “slomi” jezik i nauči imena francuskih jela pored kojih se slikala. Svakoga dana, oni moraju da budu nasmejani u emisiji dosadne voditeljke užasno iritirajućeg smeha, duhoviti dok gostuju u nekom od brojnih rijaliti programa na našoj najpopularnijoj Rijaliti TV, viđeni na svim važnim dešavanjima u gradu gde će voditi pametne razgovore sa sebi sličnima i da, konačno, ponekad izdvoje bar delić vremena za ono čime se navodno bave i zahvaljujući čemu su ušli među odabrane. Ovo je samo mali deo muka naših dragih Poznatih, a oni ih nikada ne zaboravljaju i zato ne biraju sredstva da se zadrže u svojoj kasti i sve svoje muke dobro naplate.
Uz Poznate, uvek se može primetiti i neko iz prateće gomile Onih Koji Žele Da Postanu Poznati. Iza usiljenih osmeha koje svakoga dana udeljuju Poznatima ne bi li ih ovi na trenutak primetili, krije se potpuno odsustvo morala, inteligencije i zdravog razuma, naučeno od njihovih idola i neophodno da se uđe u najvišu kastu Srbije. Oružje se ne bira, i dok se muškarci tradicionalno najviše služe ulizivanjem i spletkarenjem, devojke su u velikoj startnoj prednosti, bar za silikonska prsa ispred svojih muških kolega, vrebajući priliku da poderu kolena i usnama za nekoliko minuta prokrče svoj put do zvezda. Srećom za muški deo, svet polako stiže u Srbiju, i sve više je i mladih i zgodnih momaka koji su svoj put do vrha započeli dubokim naklonom pred nekim Poznatim.
Poznati su svesni opasnosti koja vreba od ove horde mladih nasrtljivaca i zato se trude da ih što bolje iskoriste i ponize dokle god se nalaze na vrhu. Samo u jednoj stvari ove dve, naizgled slične, kaste sarađuju. Zajednički ne dozvoljavaju nikome sa inteligencijom većom od one potrebne za vezivanje pertli na cipelama i svešću o postojanju nečeg što se zove moral da se probije bilo gde blizu njih. Vešti u manipulaciji, oni održavaju privid da su i dalje tu, pomešani sa gomilom prezrenih, ali debela stakla restorana u kojima ručaju dok ih posmatraju studenti koji žure ka menzi ili zatamnjeni prozori džipova kojim prozuje kroz raskrsnicu u sitne sate, odvajaju ih hermetički od sveta koji postoji samo kako bi im se divio.
Konačno ti je jasno o čemu govorim? Pokušavaš da promeniš kanal, ali ti se uvek jedno isto lice idiotski kezi i podsmeva, bilo da se krije ispod duge izblajhane kose i otvara usta dok neka buka iritirajući para uši, ili se možda pritajilo ispod prosede kose, ozbiljnog izraza lica, sedeći za nekim okruglim stolom i izgovarajući reči koje tako čudesno pametno zvuče i još čudesnije odmah izblede iz pamćenja?
Džabe se trudiš… Od poznatih ne možeš da pobegneš, i sada kad si ih postao svestan progoniće te gde god da se okreneš. Isto prezrivo lice podsmešljivo će te gledati sa visine nekog bilborda, smejaće ti se u lice u tvojoj do tada omiljenoj tok šou emisiji ili te sa osmehom i stilom pljačkati iz neke funkcionerske fotelje.
Pitaš me šta da radiš? To ćeš sam morati da odlučiš. Možda je najbolje da se prijaviš u neki rijaliti šou, ionako ih ima toliko da primaju redom; možda se tako umešaš bar među One Koji Žele Da Postanu Poznati. A posle, ko zna… ako si dovoljno glup, podao i nemoralan – samo nebo je granica.
A ja? Šta ću ja da uradim? Ja ću samo zatvoriti oči, pustiti muziku, i otići u svoj svet…
Petar Ristanović je budan noću, jer je grad pod senkama mnogo lepši nego ogoljen dnevnim svetlom. Kad god zažmuri, vidi svet kakav bi voleo da bude i opsednut je traganjem za čarobnom kombinacijom reči koja će ga stvoriti.
