Možeš imati skup automobil. Sa kožnim sedištima. Sa klimom koja te prijatno greje ili hladi. Možeš imati ženu. Ženu sa mekom i nežnom kožom. Ženu koja ti prijatno diše uz vrat, uz koju zaboraviš koje je godišnje doba. I kada je vrelo, prijatno ti je, a kada je hladno – njena te ljubav greje.
Žena ima dve ruke. Njima ume uvećati sve. Zagrljajem uvećava sreću. Sa dve ruke može voditi čitav čopor dece. Može milovati, može pomagati, može činiti najnežnije stvari, a može i čvrsto lupiti o sto.
Možeš imati sve. Ali, to je naizgled. Sve bez žene je ništa. Ništa sa ženom je sve. Nijedno materijalno “sve“ ti nikada neće pružiti ljubav, pažnju i razumevanje. To može samo ona. I niko više.
Ako žena umanjuje, umesto da uvećava, onda to nije žena. Nije to ona tvoja žena. Nastavi dalje. Ne gubi nadu, ona postoji. Celog života ćeš sretati osobe ženskog pola, i gledati kako umanjuju sve što dotaknu. Čini ti se da je pravih žena sve manje, ali to je stanje tvog uma, zatvorenog u kavez sa posebnim katancem od straha, stvorenim krivicom lošeg iskustva. Vezivaćeš se za osobe ženskog pola, ali jednom ćeš saznati šta je žena. Žena je nešto drugo. Ona je jedna. Žena je posebna, kada je prava i tvoja. I, ti to znaš. Ako imaš ženu uz sebe, njene vrednosti si svestan, i znaš koliko će se sve umanjiti ako ona ne bude tu.
Ne pokušavaj da je podeliš ili zameniš. Ona radi samo u celini, i nikako drugačije. Žena je žena kada si ti muškarac. Ako nisi muškarac, nijedna osoba ženskog pola neće biti žena. Pruži. Pruži da bi dobio duplo. I više.
