Tu sam rečenicu pročitala nekad, kod mog omiljenog svetski zanemarenog pisca Luisa Bromfilda, a on je dosta pisao o raznim karakternim ženama, koje su bile mudre, plemenite, velikodušne, čovečne i zadovoljne sobom i svojim životima, iako nisu bile pošteđene tragedija, gubitaka, ljubavnih bolova i nisu mogle da utiču na okolnosti u kojima su živele sputane obavezujućim bogatstvom – ili siromaštvom – porodičnim obavezama, ugledom i moralnim normama. Žene u njegovim knjigama su snažne i sposobne da ostanu normalne kroz sve moguće izazove, čak i kroz tragediju gubitka dece. Jedna od njih, u nekom trenutku razgovora sa drugom, kaže kako žena ne bi smela da drži sva jaja u istoj kotarici i to zvuči vrlo duboko. Jer one znaju o čemu govore, obe su preživele razna iskušenja i tragedije i nisu postale ogorčene, besne, osvetoljubive i zle, nego su ostale mudre, plemenite i pune ljubavi i razumevanja.
Obožavam Bromfildove junakinje, jer su savršeno realne, ne žele da se zavaravaju i čak i kad to čine, da bi produžile neki period sreće i bezbrižnosti, svesne su da svesno odbacuju realnost i da će ona svakako stići na naplatu. I ne žale se kad se to desi, nego se suočavaju, prihvataju, rade ono što mogu i što moraju i nastoje da razumeju svoja i tuđa osećanja, motive, okolnosti, razmišljaju i rezonuju, ne gubeći glavu, preuzimajući odgovornost, stupajući u akciju. A ipak ih mami pomisao na to kako bi volele da se bar ponekad osećaju slabo i ženstveno, da se slome i prepuste nekom muškarcu da rešava stvari, dok se one onesvešćuju i drame.
Poznato?
Da, žene zmajevi nisu nastale juče, nije ih izmislio feminizam, niti su ih promovisali ovakvi tekstovi – žene su oduvek bile takve, samo bez reklame. U senci muškaraca, često nalazeći da je ta senka odlično mesto za diskretno delovanje i da su njome zaštićene. Danas, žene žele da deluju transparentno, da preuzmu zasluge za svoje uspehe, da izađu iz svake i svačije senke, da stanu pod reflektore i da se slikaju sa trijumfalnim izrazima na licima.
Želim da budem izložena, ali da se moja ranjivost ne zloupotrebljava – ne želim da budem zaštićena, nego da mi nikakva zaštita (samo zbog toga što sam žena) uopšte nije potrebna.
Da, mi želimo da promenimo svet. Jer svet nije dobar. Ovim pokvarenim, korumpiranim, osvetničkim, sitnosopstveničkim svetom, koji ratuje, ubija i gine zbog para i moći, koji otima, laže, vara i povređuje zbog sujete i gluposti, upravljaju muškarci.
Ali ja ne želim da muškarcima uzmem vlast. Želim da nestane potreba za vlašću. Ne želim da imam moć da uređujem svet kako ja želim, nego da svest nadraste želju za moći i upravljanjem i da se čovečanstvo upravlja prema zakonima prirode. Želim da iscelim svet, da ga ponegujem i pustim da raste i razvija se, želim da uskladim zemaljsku i negujuću prirodu žene, sa ratničkom i osvajačkom prirodom muškarca – želim da jin i jang budu u ravnoteži. Ne treba da preovlađuje jang, jer to nije dobro. A preovlađuje i to ne zbog muškaraca. Upravo sada, u ovom trenutku evolucije ljudskog roda, jang energija je u ženama življa i snažnija nego ikada, često jača nego u mnogim muškarcima.
