Žensko telo se pomera dok hoda, pogled i osmeh izazivaju, jebiga, tako ti je to.
Osim što nije. Tako je samo u svetu u kome vladaju emotivno retardirani pavijani, muškarci sa manjkom hromozoma i viškom genetike, koji često uspevaju da svoj ERP-izam uvale kao alfa-mačizam, koji su često briljantno inteligentni, vrhunski kreativni, marketinški magovi – ili su obični šefovi i direktori. Na poziciji moći, na kojoj njihov ERP-izam sme da izađe iz kaveza i pravi sranja, da oljušti svaku bananu koju vidi i odbaci je ako mu se ne svidi i zgnječi je ako počne da se otima. Znate na šta mislim. Na ove belosetske ERP-ove što su se okliznuli na koru od banane i poplaćali silne milione odštete provokatorkama koje se nisu dale uceniti, koje su iznele svoju uvređenost i kultivisale svoju unutrašnju zver, pametno je zadržavši u zakonskim okvirima. Jer zakon postoji, samo neko mora nekog da natera da ga primeni. A mislim i na sve one slučajeve koji nikada nisu otkriveni, jer u njima smo učestvovale mi, obične žene, koje je lako zastrašiti i uceniti, jer nam treba posao i imamo decu, živimo u malim sredinama gde svako svakog poznaje i toliko nas je sramota od onog što smo doživljavale po kancelarijama, da radije ćutimo i pokušavamo da se pravimo da se ništa nije desilo. Direktor vam predložio diskretno druženje? Pa nećete valjda da dižete frku oko toga! I znate mu ženu i decu, ne treba oni da ispaštaju što je on emotivno retardirani pavijan. Osim toga, u našem društvu diskretno druženje sa direktorima je legitiman način da žena napreduje na poslu. Ili da uopšte dobije posao.
Šta sam htela da nam poručim? Pa, dokle god se mirimo sa seksualnim uznemiravanjem, bićemo uznemiravane, iskorišćavane, ponižavane. Dokle god ERP ne postane dijagnoza, prema kojoj treba odrediti terapiju civilizovanjem, zatvaranjem u kavez ili eutanazijom, biće muškaraca koji će tretirati žene kao ukrasne upotrebne predmete. Emancipacija je tek počela, imamo mnogo posla – same sa sobom, pre svega. Sa razrešavanjem krivice zbog prvobitnog greha i tih gluposti, sa kojima smo odrasle. Sa postavljanjem granica. Sa egzistencijalnim strahom. Sa osvajanjem svesti i samosvesti, samopouzdanja i samopoštovanja.
Na posao!
Naslovna fotografija: instagram.com/lanaleroy
Aleksina Đorđević
