“Odnos prema majci je odnos prema sebi“ je rečenica koju ne možeš lako da prihvatiš, ni da shvatiš, ni da zaboraviš, naročito ako imaš vrlo komplikovan i nategnut odnos sa majkom. Čula sam je na terapeutskoj seansi alternativnog pravca, poznatog kao Cliring i utisnula se u mene poput pečata. Zato što sam odmah znala da je istinita, samo mi nije bilo lako da je shvatim i prihvatim. Ako imate komplikovan odnos sa majkom, znate o čemu govorim. A ako je vaša majka vaša najdraža osoba, onda možda shvatate koliko ste srećni što ste naučili da volite sebe bez napora prevazilaženja nevoljenja sebe i ne znajući da je ta najvažnija stvar na svetu za vas prirodna, kao disanje.
Prokleta genetika ženskog ludila – uvek ima tu svoju istoriju, koju počnete da kontate i povezujete kad se upustite u rad na sebi. Samo što to nije rad na sebi, nego kopanje po sebi, unutra, duboko, najdublje u mračnom podzemlju potisnutog, nesvesnog i strašnog, koje ima moć da vas drži u zatočeništvu podzemlja. Moja majka je imala komplikovan i nategnut odnos sa svojom majkom, koja je sa sve svoje tri kćeri imala isti takav odnos – nije imala vremena da bude majka, jer je bila ratna udovica sa troje ženske siročadi koju je trebalo othraniti, obući, školovati…
