Zendaya u filmu “Challengers” igra glavnu rolu Tashi, a ovaj lik je paradoksalno omražen među fanovima. Kako smo navikli da glavne ženske likove obično volimo, to nas tera da se zapitamo da li svi konačno prihvatamo ženskog antiheroja?

Tashi je bila teniska čudo u svojim tinejdžerskim godinama, a njena karijera se zaustavila nakon teške povrede, ali emocionalno, još uvek je na terenu – i igra okrutnu, nemilosrdnu igru. Tashi nije baš simpatičan lik, čak suprotno, prilično je odbojna. Voli da ima kontrolu. Voli da pobeđuje. Voli tenis.

Kada upozna Arta (Mike Faist) i Patricka (Josh O’Connor), partnere za dubl koji su obojica opsednuti njom, ne može da odoli da se igra sa njima, vrteći ih obojicu oko malog prsta. Seks postaje zabavna, okrutna taktika kojom Tashi čini tenis dublove malo interesantnijim. Tokom godina, zabavlja se prvo sa Patrickom, zatim sa Artom, za kojeg se na kraju udaje i počinje da ga trenira, kako sama nije sposobna da bude aktivan igrač. U svojim ličnim odnosima, ona je, po svemu sudeći, oličenje zla. Varala je svog supruga, igrala se s njim emotivno i čak mu pretila da će ga napustiti ukoliko redovno ne osvaja mečeve.

Šta Zendaya misli o prvoj zloj ženi koju je otelotvorila?

Za Zendayu, koja je do sada uglavnom tumačila tinejdžerske uloge, Tashi je verovatno njen prvi pravi odrasli lik i sigurno njen najokrutniji lik do sada. “Obično igram osobu s kojom je lakše saosećati se”, rekla je ona. Dodala je da je kada je prvi put pročitala scenario, “bila malo uplašena od Tashi”.

Međutim, dok je istraživala lik, shvatila je da je Tashi, iako okrutna, fascinantna. “Ono što je meni bilo važno bilo je da ona nije osećala kajanje zbog stvari koje je radila”, rekla je Zendaya, dodajući da je uživala u prilici da igra nekoga ko je “nesređen i konfliktan i ko ima moć nad drugim ljudima”.

Kako je dodao O’Connor, Zendaya je u filmu “Challengers” osigurala da Tashi bude slojevit i kompletan lik. “Ludo je kako je to uradila”, rekao je. “Stvarno ti je žao nje, kao, ‘Bože, jadna Tashi. Ali, sačekaj malo, ima ove dečake koje vrti oko malog prsta.'”

Ono što je toliko fascinantno kod Zendayine Tashi nije to što je omražena – naprotiv, činjenica je da ostaje simpatična uprkos svojoj okrutnosti. Da, može da čini grozne stvari ljudima koje navodno voli – ali zašto? Film prilično dobro otkriva odgovor.

Zendaya u filmu “Challengers” nudi kompleksnu studiju lika

“Challengers” je u suštini studija lika Tashi koja nudi izuzetnu širinu i kompleksnost zahvaljujući izvođenju Zendaye. Nade i snovi Tashi se sruše nakon njene povrede. Iako pokušava da se vrati na teren, njen zglob je trajno oštećen.

Jedini način za Tashi da oseti uzbuđenje upućivanja lopte protivniku koji može da je vrati je kroz svoju okrutnu igru s Artom i Patrickom. Kao trener, želi da vidi svog supruga kako igra s istim zanosom i strašću kao što je ona nekada činila – i ako mora da koristi manipulaciju da bi ga dovela do te tačke motivacije, učiniće to.

Na kraju, postaje neka vrsta Lady Macbeth tenisa – žena koja želi ništa drugo nego da svog supruga podigne na poziciju moći jer ona nije u situaciji da to uradi sama.

“Challengers” je postavljen tako da bude jedan od najvećih filmova proleća – i gledaoci će biti podeljeni oko Tashi. U poslednjih nekoliko godina, antipatičan ženski lik je izašao iz mode kako filmski gledaoci sve više pokazuju tendenciju da procenjuju kvalitet dela filmske umetnosti na osnovu toga koliko su moralni ili nemoralni likovi. Međutim, kao što “Challengers” dokazuje, umetnost je mnogo interesantnija kada likovi dobiju šansu da budu i jedno i drugo. Uostalom, ljudi su kompleksna bića i stvari u njihovim životima nikad nisu samo crne ili samo bele.

Da li su antipatični ženski likovi zaista zli ili?

I kako je Anna Bogutskaya primetila u svojoj knjizi “Nesimpatični ženski likovi: Žene iz popularne kulture koje želiš da mrziš”, nesimpatični ženski likovi nisu uvek toliko zli kao što mislimo. Kako objašnjava, naša averzija prema netipičnim ženskim likovima često proističe iz internalizovane mizoginije.

“Zaključak o nesimpatičnosti je da je to slobodna propusnica da budete otpisani, nepoštovani i obezvređeni”, piše ona. “Ako se smatraš nedovoljno simpatičnom, odbila si da budeš deo mašinerije ženstvenosti, pa si zato slobodna meta. Možeš, i možda bi trebalo, da budeš kažnjena, da ti se očita lekcija, da ti se pokaže gde ti je mesto. Nedovoljno simpatičnim ženama – objašnjavano nam je decenijama kroz popularnu kulturu – treba valjan izgovor da bi bile nesimpatične, ili ih treba kazniti što su protiv pravila. Samo intenzivne patnje ženu mogu opravdati ako je nedovoljno simpatična.

“Challengers” je podsetnik da je krajnje vreme da se zaboravi binarna podela između dobrih i loših ženskih likova.

Tashi je omražen ženski lik koji će verovatno iznenaditi neke ljude – posebno nakon što je film reklamiran kao seksi, zabavna romantična komedija puna trojki. Gledaoci bi mogli da budu iznenađeni kada otkriju da je to u krajnjem slučaju portret složene, kompleksne žene. I možda će biti spremniji da prihvate svu tu složenost bez osuđivanja. Da, Tashi je patila i da, često je grozna. Ali to samo čini njen lik još interesantnijim.

U stvarnom svetu, većina žena ne može se kategorisati ovim crno-belim polaritetima. I krajnje je vreme da slavimo bilo koji film koji nam donosi lik složene žene sa vrlinama i manama – neku sa kojom možemo da se saosećamo i budemo zgroženi njom u istom dahu. Uostalom, to izaziva naš ograničen stav o tome šta žena može da bude i tera nas da ga preispitamo.

Da li je “Challengers” zasnovan na istinitoj priči?

Iako film nije zasnovan na istinitoj priči, njegov pisac Justin Kuritzkes kaže da je mnogo inspiracije za scenario crpio iz stvarnog teniskog meča Naomi Osake protiv Serene Williams.

U intervjuu za Radio Times, Kuritzkes je rekao: “Gledao sam US Open 2018. godine i to je bio finalni meč između Naomi Osake i Serene Williams. I bilo je ove veoma kontroverzne situacije pri kraju meča gde je Serena Williams bila kažnjena jer je primala uputstva s tribina, i bila je veoma uznemirena i rekla je da to nije istina. Ali sudija ju je ipak kaznio.” On objašnjava: “Nikada nisam čuo za tu pravilo – da vam nije dozvoljeno da razgovarate sa svojim trenerom tokom meča. I odmah mi je to zazvučalo veoma filmski.”

Iako je inspiracija za “Challengers” potekla iz tog trenutka, Kuritzkes posebno ističe da nijedan od likova u filmu nema stvarne pandane, objašnjavajući da su “likovi potpuno izmišljeni”.

Ipak, dodaje: “Čitanje knjige Andre Agassija ‘Open’ bilo je ogromna inspiracija za film, jer je toliko specifična i o životu sportiste, osećaju da ste na vrhuncu svoje igre, da se zaljubljujete u sport i da ga i dalje morate igrati po svaku cenu. I mislim da je to zaista…to mi je delovalo veoma osvežavajuće. Nikada nisam čuo da neko opisuje život u sportu na taj način. Tako da su stvari poput te priče bile veoma inspirativne.”

Pročitajte i: Seksi filmovi koji će ove godine zagrejati naše ekrane (i maštu)

Fotografija: Instagram.com/challengersmovie

Milana Petković

Comments