“Dok drugi rat ratuju, ti se, sretna Austrijo, ženi!” – rekla je Marija Terezija (Maria Theresa), austrijska nadvojvodkinja, češka i ugarsko-hrvatska kraljica. Ona je jedinstvenom politikom ženidbe i udaje dece postizala i čuvala mir sa susednim zemljama.
Iako nije bila preterano lepa, krasili su je velika mudrost i umeće. Bila je prva i jedina žena koja je vladala Habzburškom monarhijom. Njena vladavina trajala je čak četrdeset godina, od 1740. do 1780. godine, a to razdoblje nazvano je terezijanizam. Stvorila je značajne reforme na polju vojske, vere, školstva, zdravstva. Sama je stvarala istoriju.
Rođena je u Beču 1717. godine. Bila je najstarija kćerka Karla VI Habzburškog (Charles VI) i Elizabete Kristine (Elisabeth Christine of Brunswick-Wolfenbüttel). Za njeno obrazovanje bila je zadužena crkva, a volela je umetnost i streljaštvo. Govorila je pet jezika: nemački, latinski, španski, italijanski i francuski.
Već sa 14 godina počela je sa ocem da prisustvuje sastancima veća. Ipak, otac nikad nije sa njom razgovarao o politici jer se do poslednjeg dana nadao rođenju sina koji će ga naslediti. Međutim, to se nikad nije dogodilo.
Sa 19 godina udala se za Franju Stjepana Lotarinškog (Francis Stephen) i samim tim je njena loza dobila naziv Habzburg – Lotarinška loza. Postoji mnogo priča da je kraljica imala bezbroj ljubavnika, ali i da je on bio sklon prevarama. Ipak, za to nema dokaza. Njihov brak je bio ugovoren, ali Marija je bila iskreno zaljubljena u svog supruga. U prilog tome govore i sačuvani dokazi njenih ljubavnih pisama, upućenih Franji pre stupanja u brak.
Na vlast je došla 1740. godine, sa samo 23 godine, a posle smrti svoga oca koga je nasledila zahvaljujući “Pragmatičnoj sankciji” koju je on doneo pre njenog rođenja. Time je omogućeno nasleđivanje krune ženskim potomcima, što do tada nije bila praksa.
Od samog početka imala je mnogo problema, nasledila je monarhiju u nezavidnom stanju, bez novca i bez vojske. Kao žena, imala je mnogo neprijatelja koji je nisu smatrali dostojnim protivnikom. Verovali su da je, pošto je žensko, uz to i mlada i bez iskustva, sigurno mogu poraziti. Pruska će prisvajati provincije Šleske, što će dovesti do devetogodišnjeg rata. Marija je bila poražena i izgubila je Šlesku koju će kasnije pokušati da povrati, ali bezuspešno. Ipak, to je nije dalo pokoriti, već je samo ojačalo njene poduhvate prosperiteta monarhije.
Među brojnim reformama, najznačajnija na polju vojske je uvođenje vojnog roka za sve muškarce od 16 do 60 godina. Osnovala je i brojne vojne akademije, što joj je omogućilo trajni priliv vojske potrebne za ratovanje. Ekonomske reforme odnosile su se na ukidanje feudalnih odnosa, a pravila je i planove naseljavanja koje je uspešno sprovodila. Uvela je obavezno školovanje muške dece između šest i trinaest godina. Ukinula je inkviziciju, te je prekinuto mučenje i suđenje ženama koje su osuđivali da su veštice. Otvarala je medicinske ustanove i porodilišta, što je i podstaklo porast stanovništa. Za sebe je imala posebno porodilište, pošto je često bila trudna.
Rodila je čak šesnaestoro dece, pet dečaka i jedanaest devojčica, mada mnogi nisu preživeli. Rađala je od svoje 20. do 39. godine. Ratovanje i rađanje naslednika su se odvijala istovremeno. Nedugo po okončanju rađanja, bila je preokupirana nalaženjem bračnih partnera starijoj deci. Prvo muško dete bio je Josif II (Joseph II) koji je nasledio presto i vladao deset godina nakon majčine smrti. Kćerka Marija Kristina (Maria Christine) udala se za princa Alberta Saksonskog (Albert of Saxony). Kćerka Marija Amalija (Maria Amalia) udala se za Ferdinanda, vojvodu od Parme (Ferdinand duke of Parma). Sin Leopold II oženio je špansku vojvotkinju Mariju Luisu (Maria Luisa of Spain). Kćerka Marija Karolina (Maria Carolina) udala se za kralja Ferdinanda IV od Napulja i Sicilije (Ferdinand IV of Naples) i nadživela svu svoju braću i sestre. Sin Ferdinand oženio se Mariom Beatris Rikarda (Maria Beatrice Ricciarda). Najmlađa kćerka, Marija Antoaneta (Marie Antoinette) udala se za francuskog kralja Luja XVI (Louis XVI). Poslednji sin, Maksimilijan Franjo (Maximilian Francis) bio je nadbiskup i poslednji knez – izbornik.
Suprug Marije Terezije, Franjo, umro je tokom proslave venčanja njihovog drugog sina Leopolda. Ona to nikad nije prebolela, do kraja života je nosila crninu i nije se više pojavljivala u javnosti. Takođe, nikada se nije u potpunosti oporavila od velikih boginja, a patila je i od umora, kratkoće daha, nesanice. Pogoršalo joj se i mentalno zdravlje. Umrla je 1780. godine, okružena decom, a sa njom je umrla i dinastija Habzburg. Iza sebe je ostavila obnovljeno carstvo koje je još dugo uticalo na ostatak Evrope, a njeni naslednici su se trudili da slede njene stope i nastave da modernizuju carstvo.
Marija Terezija je primer današnje uspešne, samostalne žene kojoj ništa ne može stati na put.
Mi je trebamo veličati i slaviti, jer je od tadašnje močvare napravila današnju Vojvodinu, savršeno mesto za život.
Anja Križan je studentkinja novinarstva, večni sanjar, romantik i hedonista, zarobljena u sopstvenoj bajci. Njena izražena intuicija i želja da svet bude bolji i lepši vodi njene reči po papiru. Voli iskrenost, dobrotu, neiskvarenost. Ne voli laž, diskriminaciju i agresivnu glupost.
