Kad spadate u žene koje zauzimaju previše mesta i sednete na neko standardno sedište u autobusu, ili na stolicu u nekoj čekaonici, osećate se kao u kućici za lutke. Svet nije po vašoj meri. Imate suviše obilnih oblina, pa vam je sve tesno, noge su vam suviše dugačke, pa vam je svuda neudobno i svi se sapliću preko vas, suviše ste visoki, pa morate da se savijate da ne udarite glavom… Navikli ste da se skupljate koliko god možete, jer zauzimate suviše mesta i drugi vas posmatraju sa neodobravanjem ili čuđenjem – a čak i ako vas gledaju sa divljenjem, vi se ne osećate polaskano, jer biste voleli da niste tako upadljivi i da ljudi ne moraju da vas zaobilaze, da preskaču vaše noge i podižu se na prste kad vam se obraćaju. Maštate o praktičnom svetu koji bi vam odgovarao – o udobnim, širokim sedištima, sa dovoljno prostora da možete da ispružite noge i da nikog ne sapletete. Sa visokim kuhinjskim elementima, da ne morate da se krivite nad sudoperom. Sa ogledalom u kome ćete videti celu svoju figuru (zajedno sa glavom), o lepim, udobnim i seksi haljinama u koje možete da uđete, jer imaju vaš broj, o osećanju da ste adekvatni i da je mesto koje zauzimate svojom pojavom predviđeno za vas.
Ne mora to da bude samo veličina vašeg tela – možda su u pitanju osećanja. Možda ste suviše neposredni i iskreni, možda ne možete da podnesete nepravdu, pa se mešate tamo gde drugi misle da vam nije mesto, možda ne umete da se suzdržite, pa se rasplačete, ili pobesnite, tako da je svima strašno neprijatno zbog vas. Možda je to vaš glas koji zvoni i odjekuje, smeh koji se čuje nadaleko (i namrštena lica, sa prstom na usnama, koja pokušavaju da vas utišaju i ućutkaju). A možda ste i krupni i visoki i glasni i jednostavno vam je nemoguće da budete neprimećeni, neupadljivi, sitni, krhki i ženstveni (kao što su vam rekli da bi trebalo da budete).
Možda vam je neprijatno, jer se stalno provlačite između nekih prepreka, nespretni ste, obarate stvari sa stolova, gurate se i ne uspevate da se provučete i nekako uspevate da skrenete pažnju na sebe, onda kad to najmanje želite. Kad negde izađete sa društvom u nameri da se opustite i provedete, osećate se izloženo, kao da svi gledaju u vas, a verovatno stvarno i gledaju. Primećuju vašu predimenzioniranost – reaguju na vaš glas, negoduju zbog toga što ne možete da izbegnete da ih ne očešete kad prolazite pored njih, ili vas zagledaju, jer ste za glavu viši od svih.
Možete se praviti da ste to prevazišli, da ste kul, da ste savršeno pozitivni i veseli, možete igrati ulogu dobrodušnog smetala, dežurnog animatora, utešiteljke, koja je spremna da prigrli na svoje ogromne grudi svakog kome treba uteha… Ali smeta vam. Upadljivi ste i kada spadate u žene koje zauzimaju previše mesta izloženi ste, svi vas uvek primete, a vi ne primećujete da vas baš gledaju sa simpatijama i odobravanjem.
Vi ste hodajuća definicija osobe koja je “previše”.
