Možda mi nismo ništa strasnije od muškaraca, ali svakako svoju strast ozbiljnije shvatamo, sudeći po tome koliko smo u stanju da sebi iskomplikujemo život, da istripujemo svašta i sve shvatimo previše romantično, silovito, sudbonosno i presudno. Ova složena rečenica sadrži skice svih dramatičnih priča o strasti, kao u onom vicu o Bogu, koji je okupio sve grešnike na jednom mestu – brodu koji se zvao “Titanik“.
Šta je strast? Životna energija, prosto rečeno. Ali, u službi ljubavi, majčinstva, kreativnosti, strast je mnogo više od sposobnosti da dajemo i uživamo, da se predajemo i do dna ispijamo svaki napitak koji je smućkan sa strašću. A u svakoj iskričavoj čaši stasti, nalaze se ljuti, gorki, mučni i otrovni začini, koji nas opijaju i uspavljuju oprez i razum, što je cena snage i izdržljivosti koju nam pobuđuju.
Oni koji se ne opijaju strašću, nisu jako srećni, ali ni sasvim nesrećni. A to je isto kao da nisu ni jako živi, dok nisu ni sasvim mrtvi.
Strast je u telesnom smislu, jednako opojna za žene i muškarce. Ali za nas, telesni smisao je mnogo suptilniji i na mnogo načina povezaniji sa svakim drugim smislom. A to nije ni sudbina, ni romansa, ni sila koja se iznenada pojavljuje i rastura stvari, to je ženski princip.
