Tamo gde nam je strast, tamo nam je i ranjivost. Zato često poludimo od strasti, bilo da smo strasne domaćice, pa nas ranjavaju u naš smisao za red i našu spremnost da se kladimo u život da niko nikada nigde nije jeo sarme bolje od naših, ili smo strasno gonjene kreativnim imperativom, pa smo umetnice i kao takve, sigurno malo nenormalne i nerealne, ili nas goni strastvena ambicija da stičemo i postižemo poslovne uspehe, pa nam zavide i sumnjaju u naše ženske odlike i sposobnosti, jer je ta vrsta strasti rezervisana za muškarce.
I kad se sa svim svojim potencijalom za strast na svim životnim poljima obrušimo na nekog muškarca, jer nam je on probudio telesnu strast, jer smo sa njim životinje, Mesaline, Kleopatre, vile i veštice, kad osetimo moć strasti da nas potčini i otkrijemo sopstvenu moć da potčinjavamo, nećemo se zaustaviti dok neko ne prokrvari.
To je zbog onog ženskog principa, koji je najtešnje povezan sa krvavim poslom razmnožavanja.
