U mučnim situacijama beskonačnog vaganja u svojoj ženskoj glavi i pokušajima razumevanja principa muškog razmišljanja, tražila sam onaj objektivni muški savet, što bi se reklo – savet “spucaj-me-u-čelo-surovom-istinom”. Uz njega obavezno dobijem i bonus pitanje: “Zašto se vi, žene, uvek zalepite za nekog ko je skot prema vama?” “Pa, baš zato što je neviđeni skot”, sledi instant odgovor.
Ja sam se bar uvek lepila za barabe, pre nego što su one mene nalazile. Presretali su ih smerni, fini momci, besprekornih manira i mekog stava – narodski rečeno, devojčice, curice, pičkice. A ja sam siktala poput otrovnice i bežala glavom bez obzira. “Ali on je tako dobar dečko i uradio bi sve za tebe!” Ne želim da uradi sve za mene! Ne želim da visi okačen na čiviluku svakog trenutka za mene! Ne želim da klima glavom na svaku moju reč! Ne želim da mi glumi dosadnu pijavicu anđela čuvara.
"Lošem" momku treba "loša" devojka
Možda se usađeni ženski mazohizam kosi sa svim zakonima muško-ženskih odnosa, ali kad su se pa žene vodile logikom? Nama je intuicija i oči i uši i mozak. Pa, tako nas ta intuicija često baci u zagrljaj nekog opakog muškog bića. Loši momci su poput kulta prsatih plavuša – uvek ćemo maštati o njima. Kome još treba mekušac koji će nam pevušiti uspavanke do kraja života? Je l’ nas to biologija i evolucija opet šamaraju?
Otkad je sveta i veka, žene su tražile zaštitnika, jakog i pomalo opasnog muškarca koji će ih hrabro braniti od svih i svega (uključujući i paukove i različite gmizavce), činiti da se osećaju sigurno i zaštićeno i simultano dozirati grubost sa čarobnom nežnošću. Barabu čine stav, maniri, inteligencija, nezavisnost, odvažnost i šarm. Udaranje čežnje, poklanjanje najpožudnijih poljubaca. Fin momak uvek ostaje fin momak. Samo to. Nedosanjani san za majke i tetke.
I onda kada nas izluđuju, i onda kada nas povređuju, i onda kada nas ostavljaju bez daha – uvek ćemo biti slabe na njih. U tom grmu leži zec, iliti, tu je caka. Koliki god skotovi bili, večno će nam mamiti uzdahe i činiti da se pored njih osećamo najpoželjnije i najlepše na planeti. Ali znate li koja je druga caka, odnosno gde je drugi zec?
I najvećem kazanovi treba ona prava. I okoreloj barabi treba bitanga. Takav je, jednostavno, poredak stvari. A kada ta baraba onu pravu nađe baš u vama, onda je samo vaš i ničiji više. Opasan, pomalo loš i vaš.
Tamara Ognjanović, student pedagogije i perfekcionista do ludila, dan ne započinje bez ledenog ness-a i muzike, koja je njen smisao života i, po njenom mišljenju, definiše osobu. Zna napamet ceo serijal “Prijatelja”, koji su joj najbolji sedativ. Veruje u moć pogleda. “I don’t like defining myself. I just am” kaže i citira njenu večnu inspiraciju, Britney Spears.
