Probudila se usred noći, oblivena hladnim znojem, sa zgrčenom mimikom na licu, opet sanjajući isti san. Pod njenim dragim se lomi krevet, na kome gnječi njegovu novu komšiku iz Sombora. Jasno vidi sve pred sobom, crveno ćebence leži na podu, komšika steže krajeve zelenog jastuka, stenju, daske škripe, vatromet u izgledu, komšija – sprat iznad – u čudu. Pa dobro, dokle više, misli ona, sto puta se kleo u svoju vernost! Kleo se, pa šta?! Ta komšika, kako ga samo gleda… oči bi joj iskopala. Fufa, sa velikim F. 
Ostaje u krevetu, vidno potresena, uznemirenih živaca. Seća se detalja njihovog razgovora od sinoć, bio je petak veče. Tek što su imali seks (jedan od onih koji se dugo pamte), još se nije bila ni obukla, a on joj saopštava da sa momcima ide u grad. Kaže: “Ljubavi, idemo u ‘Orange’, možeš sa nama, ali biće ti dosadno, kao i prošli put, sećaš se”. Seća se ona, kako se ne bi sećala, dvojica perverznjaka Jovan i Obrad, sa podužim spiskom recki iznad kreveta, njen dragi i ona – grozno veče za svaku iole pristojnu devojku.
