Tuga i žaljenje prilikom raskida gotovo su isti kao i kod gubitka, kad umre neko koga voliš i prosto ne možeš da veruješ šta se dogodilo i ne možeš da se oporaviš, niti da pomisliš da će doći vreme kada ćeš se osećati bolje, kad ćeš preboleti. Psiholozi su prilikom nedavnog istraživanja sprovedenog na oko 900 osoba sa iskustvom teškog raskida, utvrdili da raskid teže prihvataju i prevazilaze oni koji ga doživljavaju kao odbacivanje zbog sopstvene neadekvatnosti i kao svoj neuspeh. Radi se pre svega o doživljaju sebe – ispitanici koji su svoju ličnost doživljavali kao fiksiranu i uobličenu, bez prostora za razvoj i promenu, raskid su doživeli strahovito dramatično. Oni su raskid shvatili kao atak na svoju ličnost, što nije teško razumeti, ali je teško prevazići.
Oporavak od raskida je proces, vraćanje sebe u život deo po deo i prolazi kroz neke utvrđene faze. Psiholozi (čiju pomoć svakako treba da zatražiš ako si anksiozna i depresivna posle raskida) savetuju sledeće:
Faza šoka (šta se dogodilo?!)
Stanje šoka je prirodna zaštita organizma od bola, prva linija odbrane i preživljavanja. Kad se suočiš sa raskidom, možda jednostavno ne želiš dalje da se suočavaš sa bilo čim, ne možeš ni da razmišljaš o tome šta dalje sledi, jer je previše strašno. Stanje šoka se odlikuje nevericom i dezorijentacijom i ono može da potraje nekoliko minuta, ali i nekoliko meseci. Prateće fizičke manifestacije šoka su tegobe sa disanjem i poremećaj spavanja.
Šta da radiš i ne radiš
Nemoj da se izbezumiš. Sabraćeš se i shvatićeš smisao, ali ne možeš odmah. Posveti se meditaciji i dugim šetnjama, to su prirodni lekovi za smirenje i svakako je zdravije primeniti njih, nego gutati pilule.
Faza negiranja (to se ne dešava!)
Odbijanjem realnosti nastojiš da sačuvaš svoja osećanja – ti želiš da sve bude kao pre i možda će i biti, ako nastaviš da osećaš ljubav i povezanost i da želiš da se veza nastavi. Negiranje omogućava nadu i ti ćeš želeti da održiš kontakt sa bivšim – u ovoj fazi uobičajeno je slanje meilova i uhođenje na društvenim mrežama.
