Kad god se priča ponavlja, to samo znači da je kvar u nama, kojima se priča događa. Zašto nismo u stanju da promenimo kurs? Da se očistimo od gluposti i dosegnemo više vibracije nežnosti, poverenja i privrženosti? Jer bismo morale da se suočimo sa sobom temeljno i da možda vidimo da to što smatramo sobom, uopšte nismo mi. Da bismo razrešili neki trip, moramo da odbacimo neku sebe sa kojom se identifikujemo. A iza svakog tripa stoji psihološka dobit. Ponavljanjem suludih priča, radimo upravo suprotno od suočavanja – potvrđujemo ono što mislimo da jesmo, legalizujući svoju realnost svaki put još jednim zvaničnim pečatom.
Prethodne tekstove iz ovog serijala pročitajte ovde.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
